СИГУРНИ ОДНОСИ И ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ НАЈЕФИКАСНИЈА ЗАШТИТА ОД СТРЕСА

Још од пандемије, свакодневица се обликује у условима перманентне кризе у којој се глобални и локални проблеми међусобно преплићу и појачавају. Објективних разлога за забринутост је много, док су могућности за успостављање реалне контроле ограничене. У таквом контексту, неизвесност више није изузетак већ нова реалност, без јасних назнака њеног краја. Питање које се намеће није да ли је могуће елиминисати страх, већ како у таквим околностима живети, а не само преживљавати.

Управо тим питањима бавила се трибина „На кафи са психологом“, одржана пред пуном салом Дорћол Platza у организацији Хемофарм фондације, где су учесници Владимир Боровница, психолог, Иван Минић, проблем солвер са 25 година искуства, Иван Јевтовић, глумац и Драган Илић, психолог и новинар покушали да понуде одговоре који су, како је истакнуто, можда не апсолутни, али могу бити „довољно добри“.

Полазећи од основне функције страха, учесници су указали да га није нужно посматрати као непријатеља. Његова еволутивна улога јесте очување безбедности, али његова функционалност зависи од тога да ли нас води ка смисленој акцији или нас паралише.

„Ми смо у стању хроничног стреса који је изазван околностима које нас превазилазе“, рекао је Владимир Боровница, и додао да „ако успемо да некоме променимо перцепцију, то неће укинути страх, али може да мотивише људе да се упуштају у ситуације којих се иначе плаше.“

Управо у тој разлици између пасивности и акције лежи кључ разумевања савременог психолошког одговора на кризу. Изостанак деловања продубљује осећај беспомоћности, стварајући зачарани круг у којем немоћ постаје и узрок и последица.

Иван Минић указао је да је за генерацију рођену осамдесетих пандемија представљала први тренутак у којем је осећај контроле озбиљно пољуљан. „Ковид је био прва ситуација где су се ствари отеле контроли, јер нисмо имали представу до када ће да траје.“ Како је навео, кроз терапијски процес отворило се питање личних капацитета за емпатију у околностима дуготрајног притиска. Указано му је да живи у „сурвивал моду“ последњих 30 година са очуваном емпатијом према блискима, али без „снаге за све“.

Сличну тензију између сигурности и неизвесности навео је и Иван Јевтовић, указујући на специфичности професије у којој институционална стабилност и лични избори стварају различите нивое изложености ризику.

„Бити глумац, стално запослен у неком позоришту, у овом граду је најсигурнија позиција на свету. Не због новца, већ система који ти омогућава да играш и у другим позориштима. Тачно је, међутим, да је за људе који нису у институцијама, неизвесност стално присутна. Неке моје колеге су је бирале. Има фантастичних примера који су у томе успели, али има трагичних примера колега којима је требала та врста подршке“, рекао је Јевтовић, додајући да уметнички рад нужно подразумева и креативну неизвесност из које се увек трага за решењима.

Упркос различитим искуствима, учесници су се сагласили да је најмоћнији заштитни фактор против стреса који производи неизвесност барем један сигуран однос и осећај припадности који омогућава развој отпорности и смањује субјективне доживљаје претње. Истовремено, физичка активност издвојена је као најефикаснији одговор на негативне последице хроничног стреса по здравље, али и као конкретан начин повратка осећаја снаге и контроле.

Учесници трибине су закључили да не треба ићи у правцу елиминације страха, већ његове трансформације. Страх, како је истакнуто, не мора увек бити паралишући већ може постати покретачка енергија која нас усмерава ка смисленим активностима и доприноси животу који има садржај и вредност.

Пројекат „На кафи са психологом“ се спроводи од 2019. године са циљем подстицања јавности да о менталном здрављу брине на једнак начин као о физичком здрављу и да тегобе у вези са менталним здрављем не посматра као личну слабост већ здравствени проблем за који постоји решење уколико се на време потражи стручна помоћ. До данас је пројекат окупио близу 90 стручњака и угледних личности, док су видео садржаји трибина на YouTube забележили више од милион прегледа. Пројекат се реализује у партнерству са Филозофским факултетом у Београду и уз подршку Арт комуне Дорћол Platz.