Још од пандемије, свакодневица се обликује у условима перманентне кризе у којој се глобални и локални проблеми међусобно преплићу и појачавају. Објективних разлога за забринутост је много, док су могућности за успостављање реалне контроле ограничене. У таквом контексту, неизвесност више није изузетак већ нова реалност, без јасних назнака њеног краја. Питање које се намеће