Kultura

JAZZTRONIC 2024 – ПОГЛЕД ИЗНУТРА (И СПОЉА)

Jazztronic је пунолетан! Реномирани вршачки фестивал одржао је своје 18-то издање прошлог викенда, од 3- до 6-ог октобра. Под слоганом Eclectic и потпуно доследно њему представио је неколико нових имена српске џез сцене и, као и увек, занимљиве госте из околног иностранства. Па да кренемо од њих…

Матија Дедић извео је концерт „Матија свира Арсена“, веома надахнуто и емотивно, велики пијаниста показао је да музика његовог оца и даље сија истим сјајем чак и ако јој се одузму стихови. У томе му је здушно помогла публика у Конгресно-музичкој дворани Центра “Миленијум”,  готово сакралном атмосфером, потпуном пажњом и огромним емоцијама којима је испратила концерт целим његовим током.

Фестивал су концертно затворили гости из Аустрије, Triple Ace, трио у саставу Оливер Кент – клавир, Ули Лангтхалер – контрабас и Душан Новаков – бубњеви. Недеља вече, класичан џез, добро одмерен однос оригиналних композиција и обрада у репертоару.  Посебно сам уживао у Кентовом оригиналном блузу Носталгиа и Ленон/Макартни класику Norwegian Wood.

Из Словеније (Љубљане) стигли су Присмојени професорји bluesa (Wacky Blues Professors), петак 4. октобар у Студију Центра „Миленијум”. Њихов стил је баш eclectic! У основи блуз-рок, са неколико Хендриксових песама, са једне, и ауторски рад у коме налазимо фанк, соул, чак и прог рок утицаје, са друге стране. Гостовали су неколико пута у Србији, пар наступа у Београду (клубови Улица и Блуз и пиво) и Шабачки Jazz&Blues Фестивал. Ово им је био први наступ у Вршцу, публика их је са одушевљењем примила и већ 24. октобра поново долазе у Вршац, па одмах после тога и у Београд и Шабац.

Домаћи џез представљен је углавном млађим музичарима, пројектима који су у последњих годину дана српску џез сцену обогатили ауторским албумима.

Шљука Quintet је мајсторски уживо извео свој албум Octave Up, ауторски рад пијанисте Александра Јовановића, уз њега су били Иван Радивојевић – труба, Растко Обрадовић – саксофон, Александар Цветковић – бубњеви и Милан Павковић – контрабас. Уживали смо у споју истока и запада, традиционалног џеза и балканског музичког наслеђа и импровизације и дисциплине!

Горица & Тhe Grooveheadz су својим гроовеом добро заљуљали Студио Центра “Миленијум”. Атрактиван фусион, песме Горице Шутић уз пар обрада, идеална музичка гозба за суботње вече! Уз Горицу њени стални музички пратиоци, снимали су заједно албум Нигде друго: Стеван Милијановић – клавијатуре, Владимир Гегић – бас гитара, Гаги Хајнрих – гитара и Алекса Милијановић – бубњеви.

Вокални џез је код нас дуго био искључиво женска територија. Од недавно имамо и једног правог џез певача. Његово име је Виктор Тумбас! Прошле године објавио је албум Depths, аутори песама су он сам и Владимир Николов, и материјал са тог албума представио нам је уз помоћ свог квинтета у саставу: Стеван Милијановић – клавир, Лука Малко – гитара, Растко Обрадовић – саксофон, Мирослав Шарбановић – контрабас и Алекса Милијановић – бубњеви. Сви су, као и већина већ поменутих учесника, студенти или дипломци Џез одсека на ФМУ у Београду.

Има нешто веома важно што је овогодишњи Јаззтрониц истакао – важност постојања високе школе за џез у нашем главном граду (Катедра за џез и популарну музику је основана 2012. године), заједно са Џез одсеком МШ „Станковић“ (од 1993.). То су прави генератори разноврсне, вибрантне и, изнад свега, изузетно квалитетне и савремене џез сцене у Србији последњих година. Свој допринос високом нивоу џез едукације код нас даје и МШ „Јосиф Маринковић“ у Вршцу у којој је средње музичко образовање стекао  малопре поменути контрабасиста Мирослав Шарбановић.

А иза сцене… четири дана дружења, добре атмосфере, много разговора, углавном о музици, и често помињање Моме Цветковића. Оснивач фестивала својим огромним духом још увек је са нама читаво време и сигуран сам да је задовољан не само чињеницом да Јаззтрониц и даље плови, већ и смером у коме га носе нови ветрови турбулентног музичког неба. О томе брину Сашка и Гери, заједно са свима нама који смо ту уз њих.

Довиђења до следећег Jazztronica, октобра 2025!

Владислав Пејак

Фото: Дарко Секулић

Related Posts