ВРШАЦ ГРАД ВИНА
ВИНАРИЈА ОРЛИЋ: ПРЕДАНОСТ ТРАДИЦИЈИ
Породична винарија Орлић симбол је упорности, визије и љубави према вину. Од првих иницијатива у оквиру пројекта „Гудуричка прича“, преко креирања препознатљивог бренда и свеобухватног ребрендирања, винарија је изградила аутентичан идентитет заснован на традицији, породичним вредностима и модерним винским трендовима.
Како је настала Винарија Орлић?
Први корак у стварању данашње винарије било је оснивање удружења винара које је осмислило пројекат под називом „Гудуричка прича“. Идеја је била да сва гудуричка вина остану у Гудурици и да се продају у самом селу у локалним винаријама. Касније, винарија је креирала бренд Конте Валоне. Име је предложио један француски енолог за време боравка у винарији. У преводу, прича о брежуљку, јер виногради Винарије Орлић и јесу на брежуљцима. Из тог времена запамћен је бренд Конте, бело, розе и црвено вино. Почетком 2021. године власник винарије, Горан Орлић, дошао је на идеју да се уради комплетно ребрендирање винарије, од реконструкције објекта до промена самих етикета. То је и званичан почетак рада винарије под садашњим именом, Породична винарија Орлић.
Шеф продаје и домаћин Винарије Орлић, Новица Грек, прошао је пут од угоститељства до виноградарства и винарства. Његова аутентична прича може послужити као одговор свим будућим винарима који се колебају да почну.
Пре две деценије почео сам да радим у Кући вина „Раб“, где сам био најпре, шанкер и конобар, касније шеф ресторана. Свој вински пут, од пре пар година, оплеменио сам и статусом витеза вина. Током своје професионалне каријере трудио сам се да констатнтно радим на себи, учио сам о вину да бих могао да га продајем, а то никако не иде без љубави према овом послу.
Шта је била највећа промена у раду винарије од тренутка када је са више власника прешла на једног?
Најважније од свега је да смо на тај начин вратили љубитеље вина у Гудурицу, село које има фасцинантну историју, које је имало виновод кад многи градови у Србији нису знали шта је водовод. Позната је узречица да виноград не тражи газду већ слугу, али поред рада у винограду било је потребно улагање у винску салу и требало је задобити поверење људи. Одлучили смо се да посетиоцима, у правом смислу речи, отворимо врата. Водили смо их у наше винограде, могли су да виде како се прерађује грожђе и прави вино и, наравно, да дођу у винску салу на дегустацију. На тај начин формирали смо пут вина наше винарије на који долазе доктори, професори, фармацеути, београдске школе и многи други. Врло важно је истаћи да ниједан проблем који нам се указао на стварању нашег пута вина нисмо заобишли, све смо их решавали и на тај начин напредовали сваким даном.
Колико је важно да винарија има лични печат и аутентичну причу, осим самог квалитета вина?
Лични печат сваке винарије је њен виноград. Тамо се одвија најважнији посао у читавом процесу производње вина. Данас су на интернету доступни курсеви за обуку о производњи, безброј информација о вину, али најважније од свега је како се обави посао у винограду. Од тога зависи читава година за једног винара. Винарија Орлић има око 15 хектара сопствених засада, не купујемо грожђе, не купујемо вино, све је из наших капацитета. Наша годишња производња износи око 60 хиљада литара вина и можемо се похвалити да сваке године продамо око 80 одсто укупне производње. Такође, важно обележје Винарији Орлић даје технолог Никола Петрашиновић, већ годинама алфа и омега наше производње. Он је стручњак који одлучује о кључним детаљима посла у винограду и подруму, једном речју, врхунски. Током своје каријере седам година радио је у манастиру Хиландар, одржавао винограде и правио њихово вино. Био је технолог у „Вршачким виноградима“ и вршачкој пивари. Без претеривања могу да кажем да захваљујући њему наша винарија има оно најбоље што је потребно за производњу.
Ко све ради у Винарији Орлић?
Осим власника, Горана Орлића и моје маленкости, запослени су Никола Орлић, Марин Влајић, Никола Петрашиновић, Раде Кларић. Наравно, процес узгоја и бербе грожђа био би незамислив без великог броја сезонских радника које ангажујемо сваке године.
Колико су улагања у модерну технологију променила ваша вина и перцепцију код потрошача?
Веома је важно у производњи пратити модерне технологије, али из мог искуства могу да кажем да није све искључиво у њој. Џаба врхунска технологија, ако ниси добро обрадио виноград. У том случају ни тим најбољих стручњака са врхунском технологијом не може да направи добро вино. Наравно, модерне муљаче, пресе, танкови дају додатни квалитет, прате се нови квасци, трендови у неговању где се води рачуна чак и о осетљивости вина на светлост и звук, о боци у коју ће се вино точити и квалитету чепова од пампура. Сви ти детаљи дају додатни ефекат на чула уживаоца у божанском напитку, али понављам, најважнији део процеса стварања доброг вина одвија се у винограду.
На који начин привлачите госте и колико је за вас важан директан контакт са посетиоцима?
За све нас у Винарији Орлић контакт са посетицима је најважнији. Наша сала за пријем је реновирана и може да прими 80 гостију, док у дворишту може да стане 200 људи. Можемо да се похвалимо да за боравак у нашој винарији влада велико интересовање и сваког викенда сала је пуна. Често имамо госте из Румуније, али и из читаве Србије, пре свега из Београда, Новог Сада и Ниша. То значи да поред доброг вина гостима нудимо и добру храну. Ту грешке не сме да буде. Пре пет година први пут су нас посетили ученици београдске школе „Руђер Бошковић“. Ђаци су после разгледања знаменитости Вршца дошли на ручак у нашу винарију. Међутим, пре тога повео сам их нашим путем вина, обишли су манастир Мало Средиште, а повратак је био кроз наше винограде. Деца су тада сазнала да се налазе испод највишег врха у Војводини и многе друге ствари. Успео сам да пробудим њихово интересовање и постављали су питање за питањем. У винарији су чули причу о винском селу Гудурица и историјату наше винарије. Кад су се деца вратила у Београд позвала ме директорка школе и рекла да нико деци за време боравка у Вршцу није држао толико пажњу као ја у винарији. Могу да се похвалим да од тада директорка школе, већ шест година за редом, децу шаље у Вршац да обиђу нашу винарију.
Која вина се производе у Винарији Орлић и где све могу да се пију?
Од белих вина то су мускат отонел, наша аутохтона сорта, освајач бронзане медаље на Wine Vision Open Balkan 2024. Освит је купажа совињон блан и мускат отонела у односу 50-50 %. Специфичан назив, Освит као свитање, не подсећа на име ниједне винске етикете. Совињон блан касна берба двоструки је освајач сребрне медаље, две године за редом, на Wine Vision Open Balkan 2024. и 2025. Ради се у лимитираној серији од две до три хиљаде боца, мада се она, због потражње, повећава из године у годину. То је наше најпродаваније бело вино. Развигор је име пролећног поветарца по коме је добило име наше розе вино. Прави се од чистог мерлоа и један је од најпродаванијих розеа на нашем тржишту. Имамо и два црвена вина, каберне совињон и Неро који се прави од чистог мерлоа. Наследник је некадашње етикете Конте неро и једино је вино из јужног Баната које је освојило златну медаљу на Wine Vision Open Balkan. Правимо и ракију од грожђа, зове се Розга, привукла је пажњу љубитеља лозоваче како у Србији тако и у Црној Гори. Све наше етикете карактеришу традиционална српска шара и ћирилично писмо што не пролази незапажено, чак и код иностраних посетилаца винских манифестација. Вина Винарије Орлић, осим у нашој винарији, могу се купити у винотекама по читавој Србији, има их по ресторанима, исто тако купцима шаљемо поручено вино на кућну адресу. Наравно, заступљени смо највише на домаћем терену, по читавом јужном Банату.
Да ли Винарија Орлић планира пласман вина на инострано тржиште?
Свим произвођачима вина у Србији привлачна је идеја о извозу у иностранство, али свесни смо да је то мач са две оштрице. Ако говоримо о извозу на велика тржишта какво је руско или кинеско, морамо знати да они откупљују читаву производњу. Чак и када би откупили сва српска вина њима би то било мало. Ако би се десило да им продамо све залихе, изгубили бисмо домаће тржиште, а оног тренутка када би престали да будемо интересантни у иностранству нашли би се у великом проблему, поново би морали да задобијамо поверење домаћих купаца. О извозу размишљамо, али никако не запостављамо домаће тржиште и домаће купце.
Имате ли сазнања до којих су меридијана све стигла вина ваше винарије?
Колико је мени познато наша вина су се пила у Русији, Америци и Кини. Наравно и у Грчкој, на Малти и многим другим земљама. То имамо документовано фотографијама у нашој архиви.
Имате ли неки савет за младе који желе да започну свој вински пут?
Храброст и стрпљење су најважнији у овом послу. Ко жели да се бави виноградарством и производњом вина мора да зна да осим рада и новца мора да инвестира и десет година чекања на прво вино са нових засада. Мора бити спреман на невероватан рад, мора имати велику жељу за усавршавањем, учењем и велику жељу за успехом.
ДОМАЋИН ВИНАРИЈЕ КАО ИСЦЕЛИТЕЉ
Новица Грек испричао је једну занимљиву анегдоту из Винарије Орлић.
У госте су нам дошли представници једне београдске фирме, ја сам, наступајући театрално, све нудио вином. Када сам стигао до једне госпође, она је само одмахнула руком, уз речи: „Дечко, ја не пијем вино“. Био сам љубопитљив: „Зашто не пијете вино?“ Рекла ми је да је алергична, да од вина добија напад гушења и да се то завршава интервенцијом у болници. Питао сам је: „Да ли сте некада пробали право домаће вино?“ Она је и даље понављала свој одговор, да је алергична. Ја сам инсистирао: „Волео бих да пробате само гутљај“. Она је одговорила: „Добро, ако ћеш ти да ме возиш у болницу?“ Наравно, све у шаљивом тону. Пробала је гутљај, касније ме је позвала да јој сипам још један. После неколико минута, звала ме је да јој наточим пуну чашу вина. Када је одлазила, рекла је да први пут од вина није добила осип или гушење и прозвала ме исцелитељем.
О ВИНАРИЈИ ОРЛИЋ
Површина винограда у обради: 15 хектара
Сорте грожђа у узгоју: Мускат отонел, совињон блан, каберне совињон, мерло.
Капацитет подрума: 60.000 литара
Врсте вина – бела: Мускат отонел, совињон блан касна берба, Освит (купажа мускат отонел и совињон блан). Црвена: Каберне совињон, Неро (мерло). Розе вина: Развигор (мерло).
Ракије: Розга (лозовача).
Награде и признања: Златна медаља на Wine Vision Open Balkan 2024 за Неро. Две сребрне медаље на Wine Vision Open Balkan 2023. и 2024. за совињон блан. Бронзана медаља на Wine Vision Open Balkan 2024. за мускат отонел.
