ЛАЗАР СПАСИЋ ПРЕДВОДИ КОШАРКАШЕ ВРШЦА НА ПУТУ ДО ВРХА КЛС

„ОДУШЕВЉЕН САМ ВРШАЧКОМ ПУБЛИКОМ“

Кошаркаши Вршца играју једну од најбољих сезона у последњој деценији и на путу су да понове успех из 2016/17 када су освијили прво место у КЛС. Са скромним буџетом и, углавном, домаћим играчима, Вршац је водећи тим у најјачој домаћој лиги. За кормилом стручног штаба је млади тренер Лазар Спасић који је у интервјуу за „VršacWeb“ говорио о актуелном тренутку и очекивањима до краја сезоне.

Спасић је у Вршац стигао прошле сезоне, након својих првих самосталних тренерских искустава у „Ртњу“ и „Здрављу“ из Лесковца, као један од најмлађих и најперспективнијих младих тренера у нашој земљи.

Оно што је моја дужност на самом почетку, јесте да се захвалим свим Вршчанима на пријему. Иако је ово моја друга сезона, тек сада то говорим. Људи су ме изузетно прихватили у овом граду и стварно се од првог дана осећам као код куће. У прилог томе иду и резултати, сјајно смо се поклопили након што су ме контактирали директор клуба Кристијан Серман и Мирослав Мута Николић, који су знали тачно шта желе. Врло брзо смо склопили договор и пронашли правац у коме клуб треба да иде. С обзиром на скромне финансијске услове, мени је најбитнија била слобода у послу, коју и јесам добио уз велику Мутину подршку.

Мирослав Николић, легендарни српски тренер, уз Спасића је од првог дана његовог доласка у Вршац као саветник и ментор.

Имати таквог човека уз себе пуно годи, али понекад и отежава посао. Мута увек има највише циљеве у послу, понекад и нереалне. Оно што ми се највише свиђа, он нема проблем да прими критику. На вези смо стално и то ми пуно значи. Дискутујемо и о утакмицама Евролиге. Често се не слажемо, јер је ипак разлика у годинама велика, али на крају се ипак направи баланс, сваким даном време проведено са њим је богатство за мене.

Екипа није заиграла у АБА 2 лиги, али мишљење многих је да Вршац заслужује неки виши ранг такмичења.

Вршац је инфраструктурно на највишем могућем нивоу, али оно што нас највише кочи јесу финансије. Ми и ове сезоне функционишемо изузетно скромно, наш тим је сигурно у пет најмањих буџета у лиги, ако не и у три. И с обзиром на те услове, резулати које смо постигли и које постижемо су сјајни. Финансије су једини проблем у односу на остале услове, који функционишу сјајно, ту немамо проблема. Одустајање од АБА лиге, по мени је права ствар, јер ми нисмо имали могућности да направимо тим који ће играти на два фронта, а и мислим да је КЛС ове године квалитетнији у односу на АБА 2. Лакше нам је овако са једном утакмицом недељно, играчи су фокусиранији, више тренирају и имамо времена да исправимо грешке и припремимо се за сваку утакмицу.

Екипу чине млади домаћи играчи уз неколико странаца који су дошли чак и из четврте немачке лиге. Ипак, делује да су неки спремни за виши ниво.

Димитријевић, Шљиванчанин и Поповић чине језгро екипе и могли би одмах да заиграју у АБА лиги. Међутим, они не би били то што јесу, да немају помоћ Вигинса и Картера, ту су и Милинг и Стеван Јовановић, јако тежак посао ради и капитен Јековић који у свлачионици држи атмосферу. Не бих волео некога да изоставим, цео тим функционише јако добро и помаже овом водећем тројцу да нас води кроз сезону.

Која је по вама највећа мана екипе Вршца?

Контрола скока и дисциплина мора бити на вишем нивоу. С обзиром на то да је екипа потпуно нова, у односу на прошлу сезону остала су само два играча, неопходно је време да се стекне дисциплина.

Ове сезоне је број гледалаца на утакмицама Вршца већи него претходних. Колико вам значи подршка вршачке публике?

Одушевљен сам вршачком публиком, која је све бројнија и даје нам нам неопходан ветар у леђа. Сигуран сам да би неке утакмице отишле у сасвим другом правцу да њих није било и још једном велика захвалност свима који препознају моменат и дају нам огромну подршку. Мислим да Вршац дуго није имао овакав домаћи терен и да имамо једну праву „лестеровску“ сезону. Ова екипа неће остати у истом саставу следеће сезоне, остаће можда један или двојица и то је то. То им стално говорим, мотивишем их, сад је прилика да учине нешто јединствено, са оваквом атмосфером, што се неће више поновити.

Ваша чекивања до краја сезоне?

Да дамо свој максимум и будемо најбоља верзија себе. Ништа не морамо да освојимо, већ смо довољно постигли, желим да сви буду здрави, да на крају сезоне погледамо себе у очи и да немамо за чим да жалимо.

САРАДЊА СА ИГОРОМ КОКОШКОВИМ НЕПРОЦЕЊИВО ВРЕДНА

На самом почетку каријере Спасић је радио у развојној НБА лиги. Сарађивао је са нашим познатим тренером Игором Кокошковим као и многим америчким тренерима.

Игор Кокошков је човек који ме је увео у посао и пример је на који начин тренер треба да се понаша. На почетку мог усавршавања у Америци био сам у Северној Каролини код легендарног тренера Роја Вилијамса. Након тога у Чикагу, па у Њујорку и на крају сам се опет вратио у Чикаго где сам стекао и највише знања. Једно време провео сам и у репрезентацији Словеније са Игором, ту сам видео неке нове ствари које су ми многе помогле у наставку каријере. Одлучио сам се ипак за европску кошарку, она ми више прија и иначе је више волим него америчку. Постојали су чак и преговори да будем у стручном штабу Партизана, али сам ипак на крају завршио у Ртњу који је играо у Другој лиги. То је био такође велики изазов и сјајно искуство.

Текст: Јован Новаковић

Фото: Милош Живковић