ВРШАЦ ГРАД ВИНА

ВИНАРИЈА НЕДИН: ОСМЕХ ЗАДОВОЉСТВА

Јосиф Недин је један од пионира нове епохе развоја виноградарства и винарства у Гудурици. Иако се школовао за авио-механичара никада није радио у струци. По повратку из ЈНА одлучио је да се бави виноградарством и није погрешио. Винарија „Недин“ данас је једна од шест регистрованих у овом селу и незаобилазно место на Путу вина вршачког виногорја.

Откуд идеја једном авио-механичару да се упусти у бављење виноградарством?

Деведесетих година био сам без посла и силом прилика почео сам да радим у „Вршачким виноградима“. Радећи тај посао, заволео сам виноградарство, заинтересовао се за производњу вина и 1993. године поверовао у визију Ђорђа Крстова, идеолога новог развоја вршачког виноградарства. Кренуо сам са првим засадима и амбицијом да највећи део рода продам управо „Вршачким виноградима“. Међутим, десило се да сам део грожђа продао купцу који је пронашао једно труло зрно и то ми замерио. Сваки виноградар, па макар имао само два чокота у башти, зна колико је винова лоза нежна биљка и колико пажње и љубави захтева од свог виноградара. Сем тога, род зависи од фактора на које човек не може да утиче. Погодила ме та муштеријина замерка и решио сам да убудуће нећу продати ни грозд и сав род искористићу у производњи вина, каже Јосиф Недин, власник винарије.

Како сте проширивали винограде и који су били највећи изазови у том периоду?

Водећи се искуством свог деде, који се виноградарством бавио из хобија, али и других мештана, виноградара по занимању, наши виногради налазе се на седам локација. Догодило се једне године да је град знатно оштетио род грожђа, али није захватио све наше винограде јер није падао у целом атару. То је свакако био један од највећих изазова, проширити капацитете винограде на различитим локацијама. Сем тога, било је улагања и у подрумски простор, где је требало сместити род, а исто тако и у опрему за производњу вина. Морам да нагласим да у том периоду на нашем тржишту није било ни плутаних чепова за флаширање а да не говоримо о танковима, муљачама, пресама и другим винарским алатима. Све то су наши винари морали да набављају из увоза.

Чиме сте се руководили у одабиру сорти грожђа које ћете гајити и колико вам је у томе помогло искуство стечено у „Вршачким виноградима“?

На самом почетку базирао сам се на сортама које су се одавнина гајиле на овим просторима. Пре свега то су ризлинзи, италијански и рајнски, који дефинишу наш крај, затим шардоне и бургундац. Ускоро очекујем први род са нових засада италијанског ризлинга који је поново веома актуелан и на сајмовима вина многи излагачи са њим добијају високе оцене. У питању је сорта изузетно захвална за узгој, отпорна на мразеве и високе температуре и даје јако добар однос рода и квалитета вина. У нашим виноградима заступљен је и траминац, иако није баш омиљен међу виноградарима. Савршено му одговара наша клима и географски положај, али мала родност и велика бујност, која захтева пуно рада, најважнији су разлози што га многи виноградари не желе. Мислим да је промена климе у последњих петнаестак година допринела да и црвене сорте, каберне совињон, мерло, прокупац, дају јако добар род а некада се говорило да им овде недостаје десетак дана вегетације.

Како је изгледао ваш почетак производње вина и колико је савремена производња променила квалитет?

Вина су захваљујући подизању квалитета опреме за производњу све боља у свим винаријама у нашем крају. Наравно, сировина је најважнија. Ако произведете квалитетно грожђе урадили сте више од половине посла. А опет, добро грожђе почиње да се ствара од резидбе. Опрема за производњу вина много је узнапредовала, сада је доступна и на нашем тржишту што винарима умногоме олакшава набавку. Моји почеци били су са опремом која је данас потпуно превазиђена. Временом смо успели да модернизујемо производњу, наравно никада се нисам устручавао да питам искусније винаре за савет, јер по струци нисам ни технолог ни енолог. Самоук сам и учио сам углавном на сопственим грешкама. Наравно промениле су се и околности за производњу вина, схватио сам да без хлађења грожђа није могуће направити добро вино. Многи кажу: „А некада смо грејали грожђе“. Ја кажем: „Да, али некада смо брали грожђе у октобру на 5 степени, а прошле године смо мускат отонел брали у августу на 40 степени“.

Када је у питању пут грожђа од винограда до винске чаше коју фазу сматрате најделикатнијом?

Већ неколико година у сарадњи са Енолошком станицом Вршац проверавамо фазе зрења и бирамо најбољи моменат за бербу. Када се грожђе обере неопходно је што пре прерадити га и припремити за ферментацију која је кључна фаза и мора бити беспрекорна. Све што се у тој фази пропусти јако је тешко надокнадити енолошким средствима. Касније следе фазе претакања и бистрења, важне, али неупоредиво лакше од претходних.

Шта све данас нуди винарија „Недин“, где се могу пити ваша вина и ко све ради у винарији?

Винарија „Недин“ има своје винограде, подрум и винску салу за пријем гостију. У фази смо проширења подрумских капацитета, а план припреме апартмана за издавање још је на чекању и зависи од планова за будућност мојих наследника. У винарији, раде моја супруга Снежана и син Ненад, два пријатеља и ја. Када се укаже потреба ангажујемо сезонску радну снагу. Вина из наше винарије могу се пити у вршачким хотелима „Србија“ и „Вила Брег“, у Кући вина „Раб“ и многим вршачким ресторанима. Наравно, и овде у винарији „Недин“.

Имате ли евиденцију о броју гостију који су прошли кров винарију и из којих су све земаља долазили?

Годишње кроз винарију прође око четири хиљаде људи. То је податак од пре корона кризе, сада је ситуација мало другачија, али поново иде ка тој бројци. Посетили су нас и пробали наша вина људи из многих земаља света, а наша вина стигла су до Америке и Аустралије, наравно као поклон сувенири.

Колико ваши посетиоци знају о вину и како оцењујете ниво винске културе у нашем крају?

Како је напредовала производња вина у нашем крају, напредовала је и винска култура код потрошача. Вршчани одлично познају вина, мислим да је све више правих уживалаца, у потпуној смо супротности светском тренду пада потрошње вина. Пре тридесет година у Гудурици су постојале само две винарије, „Крстов“ и „Селекта“, као и нас пар почетника. Сви смо продавали све количине вина које смо произвели. Данас у Гудурици има шест регистрованих винарија, сви смо знатно увећали производњу и опет, сви продамо сво вино. То значи да је потрошња вина у успону и уколико би било још винарија никако не би били конкуренција. Међу винарима овог краја влада изузетна колегијалност.

Недавно су започети радови на изградњи канализације у Гудурици. Шта је још неопходно да Пут вина доживи озбиљнију афирмацију?

Изградња канализације је од изузетне важности за развој Гудурице. Да би село живело неопходно је обезбедити му услове за живот. Канализација је свакако основна инфраструктурна потреба, од непроцењиве је важности, али не и једина ствар која је неопходна. Да би већи број туриста долазио у село потребна нам је и квалитетнија путна инфраструктура. Пут између Великог Средишта и Гудурице је одличан. Било би, рецимо, добро да је такав пут и од Вршца до Великог Средишта.

Који су планови винарије „Недин“ за наредну деценију?

Тренутно нам је приоритет да нове засаде винограда доведемо у ред и да повећамо капацитете производње. Приводимо крају адаптацију једног старог подрума чиме ћемо повећати и капацитете за складиштење вина. Даљи планови зависе од мог сина, за сада показује вољу и жељу да се бави овим послом. Имам и две ћерке, Јелена живи са породицом у Швајцарској, а Наталија са супругом у Новом Саду. И они имају позив да се врате у Гудурицу, уколико буду желели. У том случају могли би да правимо озбиљније планове.

Када се осврнете уназад шта је важније, награде и признања које сте добили за квалитет или задовољство људи које сте угостили?

Једном приликом имали смо у винарији госте из Мађарске. Рекли су ми да виде да сам весео и задовољан човек. За мене је то било велико признање јер сам за 35 година бављења овим послом направио три пута више него што сам планирао када сам почињао. Да не будем погрешно схваћен, неко то може да уради за годину дана ако има добру финансијку подршку. Међутим, питање је да ли би толико уживао колико сам ја у претходне три по деценије.

НЕДИНОВО ВИНО НА ПЛАЖИ У ЗАНЗИБАРУ

Јосиф Недин испричао је једну занимљивост везану за земље у које је све стигло вино из његове винарије.

• Пријатељ ми је прошле године послао фотографију из Занзибара са плаже на којој је видео флашу нашег вина. Није је понео он већ је приметио код неких туриста из Румуније који су летовали у тој далекој земљи.

Тако је вино винарије „Недин“ доспело и на афрички континент.

О ВИНАРИЈИ „НЕДИН“

Површина винограда у обради: 8 хектара

Сорте грожђа у узгоју: Траминац, шардоне, италијански ризлинг, рајнски ризлинг, бели бургундац, мускат отонел, каберне совињон, мерло.

Капацитет винарије: 20.000 литара.

Врсте вина – бела: Италијански ризлинг, рајнски ризлинг, шардоне, траминац, мускат отонел, бели бургундац и купажа Бели крст (италијански и рајнски ризлинг, бели бургундац, мускат отонел). Црвена: Каберне совињон, мерло, купажа Вера (каберне совињон, мерло).

Награде и признања: Победник Винофеста и велика златна медаља за шардоне берба 2024. године. Победник фестивала у Кавадарцима (Македонија) и велика златна медаља за шардоне берба 2024. године. Златне медаље у Зрењанину за бели бургундац, траминац и мерло 2024. године.