ОСТВАРЕНИ ИТАЛИЈАНСКИ СНОВИ БЛАЖЕ ПОПОВИЋА

Истакнути телевизијски новинар, велики заљубљеник у фудбал и геополитику, однедавно и путописац, Блажо Поповић, представио је у вршачкој Тачки сусретања свој књижевни првенац „Уљез међу опсенама, Италија – градови и судбине“. Књига је настала после вишемесечног путовања по земљи древне и богате историје, о њој je за „VršacWeb“ говорио сам аутор.

Откуд идеја да се отиснете у списатељске воде и зашто сте одлучили да пишете баш о Италији?

Као клинац имао сам три сна. Први, да будем центарфор Црвене звезде, никад нисам остварио, али ако Звездан Терзић чита ово нека размисли да бар истрчим на Маракану у Звездином дресу. Други, да у кабриолету путујем по Италији са плавушом поред себе, испунио сам делимично. Није баш било у кабриолету, али је некако прошло. А трећи сам остварио у потпуности, написао сам књигу и то је одговор на ваше питање.

Како би један неостварени официр ЈНА и доказани новинар дефинисао сопствену вокацију? Да ли се осећате као писац?

По вокацији сам дипломирани економиста, то ми је нострификована диплома. Без обзира што сам још као клинац на разним литерарним такмичењима у бившој држави добијао награде, ипак сам уписао војну академију, ни сам не знам зашто, вероватно из чистог авантуризма. Чим сам прешао праг академије схватио сам да сам погрешио. Срамота ме је било да одустанем и вратим се кући, па сам издржао до краја. Себе уопште не доживљавам као писца. Новинар сам, есејиста, писао сам раније есеје на разне теме, али писац свакако нисам.

Како се родила идеја за књигу „Уљез међу опсенама“?

Идеја се родила док сам писао текстове за серијал путописних емисија „Без арaнжмана“ који се емитује на Радио телевизији Војводина. Продуцент је испоставио захтев да за 50 дана путовања по Италији направимо 52 емисије. Рекао сам му да то може само, можда, Би-Би-Сијев тим специјалаца, али да ја не могу. Међутим, он је инсистирао на томе и ми смо кренули са послом као да упаљачем осветљавамо пут у тунелу. До тада сам у Италији био само у Риму и Трсту. Схватио сам да морам да се распишем да бих могао да направим 52 емисије, да то никако не може бити концепт један град, једна емисија. Расписао сам се и помислио, што то не би била и књига? Тако је настао „Уљез међу опсенама“.

Да ли је то роман о италијанским градовима или водич за путнике и туристе?

Морам да кажем да није исто бити путник и туриста. Туриста обилази оно што су му рекли да треба да види, а путник иде да види оно што жели. Рекао бих да је ово књига за неког ко Италију воли а не зна пуно о њој или не зна довољно. Ево једног личног примера. Снимали смо емисију у Орвијету, у Умбрији, регији у централној Италији. У центру града налази се црква невероватне лепоте, али ја у том тренутку једноставно нисам имао снаге да уђем и разгледам јер сам до тада већ видео педесетак цркава. Рекао сам сниматељу: „Уђи, молим те и сними шта видиш, ја једноставно не могу“. Кад сам дошао кући, почео сам да истражујем Орвијето и ту цркву и схватио да из те своје лењости нисам видео ремек дело ренесансног сликара Луке Сињорелија „Крај света и Страшни суд“. Међутим, и да сам ушао питање је да ли бих знао шта бих видео. Схватио сам да мора да постоји неко упутство за људе који иду на таква места а не знају шта гледају. Тако да је моја књига о историји и култури градова Италије заправо нека врста водича за оне који би да знају у шта гледају, кад већ нешто гледају.

Кад би некоме ко никад није посетио Италију требали да препоручите идеално место за почетак, који би то био град?

То је изузетно тешко питање, али можда ћу најприближнији одговор дати ако кажем да сам 12 пута био у Риму и да бих бар још 50 пута морао да одем да бих видео све оно што у том граду може да се види. Што се осталих градова тиче, мени је било дивно испод Алпа у Тренту, фантастичном граду који има аустријски шмек а италијанску душу, где расту најбоље јабуке у Европи, а двадесетак километара даље, на обали језера Гарда, гаје се маслине и лимун. Град Пуља у јужној Италији је потпуно чаробан. Напуљ је онакав каквим замишљамо праву Италију, бучни људи, много хране, музике и фудбал. Север Италије је изузетно елегантан, сређен, просто имате утисак да ту не припадате. Сицилија је спој арапске, византијске и немачке архитектуре и утицаја. Арапи су, рецимо, донели шпагете Италијанима, иако они тврде да је то њихов изум. Обале нису толико атрактивне за купање колико су градови атрактивни за разгледање. Много тога има за препоруку, али за мене је број један Рим.

Познато је да сте заљубљеник у кување и пасионирани љубитељ вина. Колико сте на тим пољима упознали Италију?

Морам да признам да ме је запањило колико Италијани једу пуно и свашта. Паста је обавезна, али уопште није тачно да једу само њу и морске плодове. Рецимо у ресторану у Пуљи, који у свим водичима важи за један од најбољих, на десет километара од мора, питао сам зашто у јеловнику нема рибе. Рекли су ми: „Риба, ми то не једемо. То једу они с мора“. Најбоље поврће се производи у Напуљу, испод Везува, најбоља улична храна је у Палерму, односно на Сицилији, у Риму се може добро јести само ако се склоните са главних туристичких пунктова. На северу се осећа утицај француске и аустријске кухиње. Када су питању вина, југ је без премца што се тиче производње црвених вина, када су у питању бела, на мене су најјачи утисак оставила вина из регије Умбрија.

Какви су Вам даљи планови? Да ли да очекујемо нови списатељски подухват или нове телевизијске емисије?

У току је припрема телевизијског пројекта „Тајне српских слика“. Већ сам урадио две приче за потребе Галерије Матице српске, једна је о „Сеоби Срба“ Паје Јовановића, друга о Урошу Предићу. Идеја тог серијала је да откријемо тајне о ремек делима српског сликарства. Рецимо, мало људи зна да је Паја Јовановић три пута морао да слика „Сеобу Срба“ јер се прве две верзије нису допале патријарху. Што се тиче писања, за мене би било идеално када бих могао да наставим путовања, иако ће то бити тешко оствариво.

ДА ЛИ ЈЕ ПУТОВАЊЕ ПО ИТАЛИЈИ СКУПО?

Може се проћи јефтино на путовању по Италији у сопственом аранжману, ако се мало потрудите. Пронаћи смештај на букингу није много компликовано, у маркетима се може наћи све оно што Италијани воле, сиреви, пршута, вино, морски плодови, по врло повољним ценама. Потребна је само воља да се упустите у авантуру, истиче Блажо Поповић.

РАДНО ВРЕМЕ 18 ЧАСОВА

Како изгледа један радни дан на снимању емсије?

• Од 7 ујутро до 9 увече смо на ногама, дневно се прелази по двадесетак километара са комплетном опремом. Ја кувам за целу екипу. Око 10 увече се спремам за следеће снимање. Практично, тек када погледам емисију схватим где сам био, искрен је Поповић.

УСКОРО ЈОШ ДВЕ КЊИГЕ, У ПРИПРЕМИ ЈЕ И РОМАН

Блажо Поповић ће ускоро објавити још две књиге. Једна је „Стари Медитеран“, обухватиће италијанске градове на обалама, острво Сицилију и Тунис. Друга је посвећена Белгији, Холандији и Француској. Међутим, то није све.

• Имао сам опсесију давних година да напишем роман о крађи злата Краљевине Југославије 1941. године. Радња почиње у Никшићу одакле је један италијански капетан по задатку требао да организује транспорт 60 сандука злата у Рим. Двадесет је допремио у италијанску престоницу, осталих четрдесет није. Део тог злата пронађен је касније његовој вили у Тоскани и ту креће заплет.