ОЛГА ШИНКОВИЋ, МУЗИКОМ ДО СРЦА ВРШЧАНА

Када један град одлучи да награду за животно дело додели особи која је деценијама обликовала његове културне и образовне темеље, то признање није само лични успех већ и сведочанство о трајном утицају на заједницу. Управо такву улогу у Вршцу имала је Олга Шинковић – музички педагог, диригент и један од оснивача Музичке школе „Јосиф Маринковић“, кроз чије су учионице и хорове прошле генерације младих овог града. Поводом признања за животно дело Града Вршца, Олга Шинковић је за „Вршачку“ говорила о најзначајнијим тренуцима у каријери.

Како сте доживели вест да сте добитница Награде за животно дело Града Вршца и шта Вам ово признање значи након деценија рада у просвети и култури?

Примити награду за животно дело велика је част и тренутак који човека испуни и поносом и емоцијама. Ову награду доживљавам не само као признање свом раду, већ и као потврду да труд, посвећеност и љубав према ономе што радимо остављају траг који траје.

Били сте један од оснивача Музичке школе „Јосиф Маринковић“. Како памтите те почетке и с каквим сте се изазовима сусретали?

То је био период пун изазова – од проналажења деце која имају жељу и таленат за музику, до окупљања квалитетног наставног кадра који ће их водити од првих корака. Највећи изазов био је стално повећавати број ученика, укључивати их у културни живот града, подстицати их да учествују на такмичењима и фестивалима широм земље, као и да њихови успеси буду препознати и медијски пропраћени.

Колико се музичко образовање у Вршцу променило од времена када сте започели свој рад до данас?

Много се променило, чак несагледиво из данашње перспективе. Пре оснивања музичке школе, деца су музику углавном упознавала кроз певање у хоровима. Тек музичко образовање пружа јасну слику о томе шта музика заиста јесте и шта значи бавити се њоме – кроз учење свирања инструмената и соло певања. Данас у граду имамо велики број школованих музичара, а и публика је у значајној мери музички образована.

Генерације ученика прошле су кроз Вашу учионицу. Шта Вас је највише испуњавало у педагошком раду?

Највеће задовољство представљало ми је праћење напретка и успеха наших ученика. Посебно значајни тренуци били су отварање средњошколског вокално-инструменталног одсека за класичну музику 2008. године, а потом и џез одсека 2012. године. Било је дивно посматрати како се мења однос младих према уметничкој музици. Наши концерти увек су били изузетно посећени, а џез одсек изнедрио је бројне музичаре који и данас успешно наступају на џез сцени Србије, најчешће у Београду. У нашем граду на радост имамо и џез фестивал с дугогодишњом традицијом – „Jazztronic“ – где наши ученици годинама имају простор за своје представљање публици раме уз раме с музичарима европске и светске сцене. Посебно задовољство представљало ми је вођење хорова основне и средње школе, с којима смо остваривали изузетне резултате на такмичењима у земљи и иностранству, укључујући Темишвар и Бијељину.

Учествовали смо и у великим пројектима Заједнице музичких и балетских школа Србије, међу којима се посебно издваја извођење кантате „Carmina Burana“ Карла Орфа у Сава центру.

Ваш рад је обележило и неговање хорског певања. Шта хорска музика доноси младим људима и зашто је важно чувати ту традицију?

Лепоту хорског певања упознала сам кроз 12 година певања у академском хору „Collegium Musicum”, који је водила славни диригент Даринка Матић Маровић. Хорска музика и певање у хору пре свега пружају младима здраву средину за развој личности и идентитета. У групи у којој деле заједничка интересовања и циљеве, млади најбрже развијају емпатију, одговорност и дух заједништва. То су вредности које представљају основу за њихов даљи развој. Истовремено, упознају значајна дела духовне и световне музике великих композитора, што представља непроцењиво културно богатство.

Шта сматрате својим највећим професионалним достигнућем?

Поносна сам на целокупан рад у музичкој школи током више од две деценије. Посебно место заузимају успеси које сам остварила као диригент Дечјег хора „Јован Стерија Поповић“, дечјег, девојачког и мешовитог хора музичке школе, као и црквеног хора „Свети Теодор Вршачки“, који успешно водим од 2004. године. Са свим хоровима остваривали смо запажене резултате и освајали награде на републичким, некадашњим југословенским и међународним такмичењима. Са црквеним хором посебно је задовољство радити јер сваке недеље певамо на светој литургији при храму Светог оца Николаја. Рад с овим хором и даље је активан – изводимо на академијама, концертима, такмичењима и фестивалима дела високог музичког квалитета православне духовне музике, као што су дела Мокрањца, Станковића, Маринковића, Рахмањинова и Чеснокова.

Колико је било тешко одржати висок ниво музичког образовања и културног стваралаштва током различитих друштвених и економских периода кроз које је земља пролазила?

Свако време носило је своје изазове. Музика на којој сам ја одрастала била је изворна народна, староградска и квалитетна забавна музика, као и класична музика чије сам концерте редовно посећивала. Током свих година педагошког рада трудила сам се да својим ученицима пренесем љубав према квалитетној музици и развијање музичког укуса, без обзира на изазове времена у којем одрастају.

Које вредности сте настојали да пренесете својим ученицима, поред музичког знања?

Слогу и љубав. Отуда и слоган наших концерата: „Музиком до ваших срца.“ Најважније су основне људске вредности – поштење, вера у човека и уверење да је образовање темељ сваког напретка.

После свега што сте постигли, шта Вас данас највише радује када је реч о музици и култури у нашем граду?

Радује ме што деца данас имају прилику да се образују, да наступају, посећују концерте и да касније и сама постану професори у музичкој школи. Иза свега што данас стоји као успех налазе се године рада, одрицања, вере и љубави према музици. Најлепши део тог пута нису признања, већ људи које сам упознала, генерације ученика које сам испратила и тренуци у којима смо заједно стварали нешто лепо и вредно.