ВРШАЦ ГРАД ВИНА

ВИНАРИЈА СОЧАНСКИ – ТРАДИЦИЈА, ЗНАЊЕ И ЉУБАВ ПРЕМА ВИНУ

У Великом Средишту, у срцу вршачког виногорја, налази се породична винарија са дугом традицијом. Добринко Сочански, дечји неуролог и дечји и адолесцентни психијатар по струци, али виноградар по наслеђу, успео је да свој породични подрум „Пинка“ претвори у Винарију Сочански, модерно место уживања и културе, јединствено по томе што вино и музика стварају хедонистичку симфонију.

Како је почела прича о Винарији Сочански?

• Винарија је регистрована 2011. године, али наша породична прича почиње много раније, још у време мог прадеде Душана, који је обрађивао виноград пре Другог светског рата. Касније су мој деда Спаса и отац Вукашин 1963. засадили два јутра винограда и брижно их неговали све до деведесетих година прошлог века. Тада, у време препорода виноградарства, одлучио сам да обновим породични виноград и проширим га новим сортама. Тако је настао наш „Подрум Пинка“, по породичном надимку који се преносио с генерације на генерацију. Данас је то модерна винарија која је сачувала дух домаћинске традиције. Иза сваког нашег вина стоји прича о породичном раду, љубави и истрајности.

Које успомене вас највише вежу за породични подрум?

• Када кажемо успомене, најчешће помислимо на детињство. Када се вратим у то време прво чега се сећам су виногради и кућица у њима. Заједно са својом старијом сестром Снежаном волео сам да са одраслима учествујем у виноградарским пословима. Скупљали смо зрна грожђа, ређали гроздове у гајбице, доносили воде берачима, а ја сам и помагао деди у заштити, прскању винограда.  У то време свако ко је имао виноград продавао је вино и ракију. У нашој кући увек је било пуно људи. И сећам се виноградарског поветарца. У тој кућици у винограду много се лепо одмарало и понекдад спавало. Сећам се да сам са дедом, бабом и оцем ишао да продајем грожђе чак до Боке и Сечња.

Шта вас је навело да као признати медицински стручњак обновите виноградарску традицију?

• У време препорода вршачког винаградарства 1994. године, који је иницирао Ђорђе Крстов, када су „Вршачки виногради“ давали повољне кредите за подизање нових засада, решио сам да проширим наш виноград и обогатим га новим сортама. У то време већ сам радио у Београду, али желео сам приснији контакт са родним крајем, да се осећам као свој на своме. Виноград је једноставно део мог идентитета.

Како сте спојили медицину, вино и музику – три потпуно различита света?

• По струци сам дечји неуролог и деценију сам провео радећи у Београду, а затим у Норвешкој више од 20 година. Тамо сам докторирао из области епилепсије и АДХД-а (поремећај пажње са или без хиперактивности) и постао дечји и адолесцентни психијатар и још увек делимично радим у Фредрикстаду на дечјој и адолесцентској психијатрији. Посебно сам срећан што своје медицинско знање могу дам и мом Вршцу, јер део радног времена проводим и у нашој психијатријској болници, тј у Саветовалишту за младе – Центру за превецију и лечење менталних поремећаја деце и адолесцината. Медицина је мој живот, али вино и виноградарство су одувек били нешто што ме враћа земљи, њеном мирису и смислу који медицина понекад одузме. Од када сам из Ставангера прешао да радим у Фредрикстад, пола радног времена проводим код куће – то ми омогућава да више боравим у Великом Средишту и да се озбиљније посветим винарији. А музика? Она је у нашој породици природно присутна. Моја бивша супруга је свирала клавир, ја сам свирао хармонику, а ћерка Кристина је професионална пијанисткиња. Наша етикета вина, по Кристининој идеји, носи виолински кључ, симбол тог споја уметности и вина.

Ко стоји иза производње данас?

• Иако сам често у Норвешкој, винарија никада не мирује. Тада је води је моја сестра Снежана Хајнал, уз помоћ наше комшинице Ануш Ђурић, ту доприноси и комшија Дејан Павловић. У винограду раде наши дугогодишњи сарадници Светозар и Вера Петровски из Гудурице. Помаже и моја супруга Нада, као и моја ћерка Кристина, зет Мустафа, а унук Исак је такође ту када је распут, и све више запиткује о винограду, масти и вину. То је породични посао у најлепшем смислу те речи, сви учествујемо, свако има свој део посла. За мене је веома важно да винарија увек буде отворена. Нема горег осећаја него када гост наиђе на затворена врата.

Ваша вина су позната по свежини и елеганцији, који је ваш лични фаворит?

• Постоји она стара изрека: што је вино старије, то је боље. Нисам баш сигуран да је то увек тачно. Вино је живи организам, мења се и дише. Ја највише волим млада бела вина, она су свежа, мирисна и пуна живота. Код црвених вина је другачије, њима прија одлежавање у храстовим бурадима, али само до одређене границе. Када се флаширају, њихов живот зависи и од квалитета плуте. Ја више волим вина која су у свом најживљем периоду, док су још ведра, воћна и искрена.

Колико у вашој производњи има традиције, а колико савремене технологије?

• Комбинујемо традицију с модерном технологијом. Наравно, доминантна је савремена технологија, користимо савремену опрему, инокс судове са контролисаном ферментацијом, селекционисане квасце. Већ годинама сарађујемо са Енолошком станицом у Вршцу, и та стручна подршка нам је драгоцена. Међутим, постоје фестивали вина, какав је у Зрењанину, где домаћини инсистирају на вину које се зове банатски шилер, у којем нема много хемије, које се прави на традиционалан начин, то је вино од од свог грожђа које се налазе у винограду, прави се на идентичан начин као некада када сам га правио са дедом. Ми смо била једна од пет-шест винарија у Банату, рачунајући и његов румунски део, која је имала то вино. На том истом фестивалу наша франковка (Classique Tempo Rubato франковка) проглашена је за најбоље црвено вино Баната.

Повезали сте вино и културу кроз фестивал камерне музике „Опера и вино“. Како је настала идеја о његовом оснивању?

• Фестивал камерне музике покренули смо 2017. године, а идеја је била да спојимо уметност, вино и дух нашег краја. Моја ћерка Кристина била је идејни творац, а велику подршку у почетку пружила нам је Музичка школа „Јосиф Маринковић“, као и Град Вршац. Фестивал има четири сегмента, први концерт је у позоришту или у вршачкој катедарали – Римокатоличкој цркви Светог Герхарда.  Затим наступи у „Тачки сусретања“, у музеју или концертној сали у Миленијуму, и обавезни концерт „Опера и вино“ у нашој винарији. Гости су реномирани уметници из целог света, а многи долазе искључиво да би подржали пројекат.

Шта би, по вама, још могло да унапреди винску причу Вршца?

• Реклама и инфраструктура. Имамо огроман потенцијал, али морамо бити видљивији. Банатска вина заслужују да се више пију широм земље. Уз то, треба радити на развоју винског туризма и смештајних капацитета. Наша локална самоуправа је направила велики организациони искорак постављањем концепта винског трга за време грожђебала и заиста заслужује похвале. Излагачи су имали изузетне услове, уживали су и посетиоци, гостима смо се представили у врло лепом светлу.

Који су планови за будућност?

• Уредили смо апартмане у нашој винарији и од недавно они су на располагању гостима. Планирам да их у наредном периоду буде што више. Волео бих да недовршена викендица подигнута на месту старе виноградарске кућице у винограду постане дегустациона сала с погледом на чокоте. То ће бити место где ће гости моћи да пробају вино, чују добру музику и осете дух нашег краја. Такође, планирам да део винограда који је проређен зановим новим засадима мускат отонела.

ГОДИШЊИЦА ОСНИВАЊА «ПЕМСКЕ» ЦРКВЕ ОБЕЛЕЖЕНА У ВИНАРИЈИ СОЧАНСКИ

Добринско Сочански каже да је његова винарија место сусрета. У њу долазе људи из Вршца и околине, али и туристи из Србије и иностранства.

• Посебно памтим посету Чеха  пореклом из нашег краја који су дошли из разних земаља света и окупили се септембра 2016. године поводом јубилеја 150 година од освећења реформаторске цркве у Великом Средишту. Било је дирљиво гледати како евоцирају успомене из детињства и разговарају на свом језику у нашем подруму. Присуствовао је и амбасадор Чешке. То је био тренутак поноса, не само за мене, него за читаво село.

У ВИНАРИЈИ СОЧАНСКИ У ЈЕДНОМ ДАНУ ГОВОРИЛО СЕ ПЕТ ЈЕЗИКА

Добринко Сочански присетио се једне занимљиве ангдоте.

• Сећам се једног септембарског дана, у исто време смо имали госте из Данске, Америке и Кине, а онда је стигла и Белгијанка која нас је пронашла пратећи путоказе. У дворишту се у истом тренутку говорило пет језика, то је доказ да вино и наша винарија спајају људе.

О ВИНАРИЈИ СОЧАНСКИ

Површина винограда у обради: 3 хектара

Сорте грожђа у узгоју: рајнски ризлинг, италијански ризлинг, бели бургундац, мускат отонел, шардоне, хамбург, франковка, мерло.

Капацитет подрума: 20.000 литара.

Врсте вина – бела (сува): Класик спиритозо (рајнски ризлинг), Класик маестосо (мускат отонел), бели бургундац, шардоне.

Црвена (сува): Класик темпо рубато (мерло), франковка.

Розе (суво): Класик Мускат Хамбург

Црвено (слатко): Пинкин Руж.

Награде и признања: Златна медаља на Винофесту 2025 за франковку. Франковка – најбоље вино Баната на фестивалу у Зрењанину 2025. Велика Златна медаља на фестивалу у Зрењанину 2025 за мерло. Златна медаља на фестивалу у Зрењанину 2025 за мускат отонел.