У ГРАДСКОМ МУЗЕЈУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ПОКЛОН – ЗБИРКА ДРАГИШЕ БРАШОВАНА

У вршачком Градском музеју у среду, 20. марта, свечано је отворена изложба „Поклон – збирка Драгише Брашована“ на којој су публици представљени предмети и дела која говоре о животу славног архитекте. Изложба је организована у сарадњи музеја са Матицом српском уз подршку Града Вршца.

Свечаном отварању изложбе присуствовале су градоначелница Вршца, Драгана Митровић, управница Галерије Матице српске, др Тијана Палковљевић Бугарски, ауторка Ивана Јањић и многи други гости.

• Архитекта Брашован један је од најзнаменитијих Срба, а иза себе оставио је врхунска архитектонска дела. Иако је био већ велико име светске архитектуре и стварао ван Вршца, увек је био спреман да се одазове на позив из родног града, па је тако пројектовао и нашу Пољопривредну школу, помагао културни и друштвени живот родног града. Увек је са поносом истицао да је Вршчанин и да воли свој град. Наравно, ми његови Вршчани увек са поносом причамо о великом архитекти Драгиши Брашовану. Заиста је значајно што је након Београда, ова изложба стигла у наш музеј и што Вршчани имају прилику да на овај начин завире у живот њиховог знаменитог суграђанина, истакла је у свом обраћању градоначелница Митровић.

Током изложбе, публика је могла да се упозна са приватном животом архитекте и да види предмете која доприносе бољем разумевању његовог лика и дела.

Тијана Палковљевић Бугарски приближила је присутнима како је изложба настала, на који начин се дошло до 134 експоната и истакла велику заслугу породице нашег Драгише Брашована. Такође, ауторка Ивана Јањић испричала је све о његовом животу и делу и публику упознала са занимљивостима које су га пратиле. На тај начин добио се сасвим нови поглед на Брашована као супруга, очуха, естету, љубитеља уметности и пријатеља. Сви ови предмети, који су били део ентеријера у кући у улици Страхињића Бана у Београду, на јединствен начин говоре о укусу и опредељењима знаменитог архитекте, као и о његовом породичном животу.

Присутнима се на отварању обратила и директорка Градског музеја Вршац, Ивана Ранимиров, уз велику захвалност што је реализовано отварање овако једне, за наш Град, најбитније изложбе у овог години, захваливши се и спонзору изложбе, “Винер” осигурању.

• Непун век након највећих дела Драгише Брашована, живот и стваралаштво великог архитекте можемо да сагледамо кроз сасвим другу димензију захваљујући изложби. Ово је прича о његовом животу, амбијенту у коме је стварао и црпео идеје. У ентеријеру има елемената којим нам показују да је вршачко наслеђе понео у Београд – бидермајер намештај, иконе, религиозне композиције. Скулптура „Женски акт наслоњен на грану“ дело је Брашовановог пријатеља Ристе Стијовића. Њих двојица сарађивали су приликом решавања питања постављања споменика Јовану Стерији Поповићу 1934. године у Вршцу, родном граду архитекте. Брашован је бисту наручио од свог пријатеља Стијовића, а она је постављена на свечаности којој су присуствовали бројни уметници. Однос који наследници великог архитекте показују према његовом животу и делу говоре о томе да је, осим у јавном, Брашован и у личном простору остави неизбрисив траг. Како је архитектура првенствено уметност, коју не стварамо за себе, већ за наручиоца, али за добробит свих, можемо закључити да је Драгиша Брашован засигурно био и стваралац и наручилац сопствене заоставштине, нагласила је Ивана Ранимиров, директорка Градског музеја Вршац.

Породица Брашован припадала је грађанском сталежу. Драгиша Брашован васпитаван је у складу са тим, у грађанском духу. Његов отац Никола, био је интелектуалац, уживао је углед одличног учитеља и педагога, што ће касније младом Драгиши бити узор. Прошао је кроз три државе, три идеологије и три уметничке епохе – школован у традицији академизма на Академији у Будимпешти, прихватио је модерне токове, а након рата – монументализам. Из свог родног града Брашован је понео сећање на грађански амбијент и раскошну архитектуру, богате ентеријере, тргове, типичне уске улице, сликарство Николе Нешковића, Павела Ђурковића, Паје Јовановића, у свом родном граду  упознао се са архитектонским речником претходних епоха. Све ово имало је утицаја на образовање једног од најважнијих стваралаца српске и југословенске архитектуре.