ЧОВЕК У ФОКУСУ САМОНИКЛИХ АУТОРКИ

ИЗЛОЖБА АКТОВА У „ТАЧКИ СУСРЕТАЊА“

У суботу, 7. маја, у „Тачки сусретања“ отворена је изложба актова „ЈОЈ“, а своје радове представиле су три уметнице – Јелена Враговић, Оливера Протић и Јелена Тијанић Савић. Изложбу је отворио сликар мр Томислав Сухецки.

– У неким неповратно прошлим временима сигурности и доколице, изложбе слика биле су простори суптилног узбуђења и једне врсте културне надоградње, што је уметницима давало статус креативних аниматора. Сада, у временима када је свакодневица тако брутално анимирана са све јаснијим опасностима по многим већ достигнутим егзистенцијално-хуманистичким вредностима, са свешћу да су некаква боља времена прошла ‒ слике на овој изложби постају превратничке активности. Ова пасторална, лирска и епска ликовна дела нуде нам нови, аутентични антропоцентризам. На сликарским делима Јелене Враговић, Оливере Протић и Јелене Тијанић Савић човек је поново у фокусу и то као снажно подсећање да је човек човеку центар света, чак и данас у временима неповратних начина отуђења и свеопште дехуманизације животног простора – рекао је Сухецки.

Ауторке је у пројекту ујединио ликовни приказ наге људске фигуре, а класична тема сагледана је из три нова угла.

– Kада говоримо од делима ове три ауторке које заједно излажу као уметничка група „ЈОЈ“, ми говоримо о лепоти мушког и женског тела, о благо еротичном загрљају и додиру који су до скора изазивали узвик лажне моралности. Нажалост, и данас је свет пун лажних моралиста којима сметају голишаве слике лепих мушких и женских тела па захтевају да се њихова голотиња прекрива, док нам се истовремено у медијима и на интернету брутално пласирају призори унакажених и обезглављених људи. Лепоту људског тела, моделовану природном селекцијом и еволуцијом, препознајемо у радовима ове три талентоване уметнице. Наша биологија се лепотом осигурала да додир два тела буде неодољив, да магија љубави буде темељ полних веза, да љубав и сексуалност буду тесно испреплетени – истакао је Сухецки, додајући да ауторке поседују личну храброст и да „особеним техникама и поетикама зидају темеље за олтар обожавања човека као највећу драгоценост на овом свету без лицемерја и алтернативе“.

Како је истакнуто, све три ауторке су самоникле уметнице, добитнице бројних признања, са самосталним и колективним излагачким искуством. Јелена Враговић (Вршац, 1973) самостално је излагала у Београду, Вршцу, Панчеву и Нишу и учествовала у бројним колективним жирираним  изложбама и ликовним колонијама у земљи и иностранству. Њен ликовни опус обухвата пејзажно и фигурално сликарство. Оливера Протић (Кикинда, 1962) дипломирала је на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду, на катедри за позоришну, филмску и тв сценографију. Радила је као сценограф и костимограф у преко 70 реализованих ТВ емисија, спотова и реклама, ауторка је двадесетак самосталних и учесница на стотине колективних изложби. Јелена Тијанић Савић (Ужице, 1976) дипшломирала је на Факултету примењених уметности у Београду зидно сликарство и магистрирала мозаик. Учествовала је у изради мозаика на Саборној цркви у Београду.