ЗДРАВСТВЕНИ ИЗВЕШТАЈ ШТАДА ГРУПЕ: 82 ОДСТО ЕВРОПЉАНА ПОДРЖАВА ВЕЋУ УЛОГУ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ У ЗДРАВСТВУ
Здравствени извештај ШТАДА групе за 2026. годину показује да европски здравствени системи и даље трпе велики притисак, док грађани све више преузимају одговорност за сопствено здравље и убрзано прихватају вештачку интелигенцију (АИ) као подршку у здравственој нези. По први пут, више од половине Европљана користи АИ у здравствене сврхе.
Задовољство здравственим системима остаје готово непромењено – задовољно је 56 одсто грађана, у поређењу са 58 одсто прошле године. Као највеће проблеме Европљани издвајају недостатак здравствених радника и дуге листе чекања (67 одсто), отежан приступ приступачној здравственој заштити (43 одсто), као и пораст хроничних болести (56 одсто) и проблема са менталним здрављем (53 одсто). Када би могли да одређују приоритете здравствене политике, 58 одсто би се најпре усмерило на повећање броја здравствених радника и скраћење листа чекања, док би 49 одсто унапредило доступност примарне здравствене заштите.
Истовремено, грађани све активније брину о свом здрављу. Чак 78 одсто Европљана сматра да је добро припремљено за самосталну бригу о себи, док у Србији тако мисли 80 одсто грађана. Самолечење за одређене здравствене тегобе примењује 94 одсто испитаника, а 85 одсто користи различите уређаје и дигиталне алате за праћење здравственог стања.
Вештачка интелигенција постала је део свакодневне здравствене праксе. Њоме се већ служи 55 одсто Европљана, док чак 82 одсто подржава њену већу улогу у здравственој заштити. Грађани Србије и Румуније предњаче у Европи – по 74 одсто њих користи АИ алате у вези са здрављем. Поред тога, 43 одсто Европљана било би спремно да омогући вештачкој интелигенцији приступ својим здравственим картонима ради боље дијагностике, превенције или лечења, док би 49 одсто прихватило дијагнозу коју постави АИ.
„Дискусија о оснаженим, самосталним пацијентима се убрзава, а вештачка интелигенција покреће овај развој знатно бржим темпом. Европљани више нису само пацијенти који чекају у реду. Они комбинују личну одговорност, дигиталне алате и професионалне савете у нови модел здравствене заштите“, изјавио је генерални директор ШТАДА групе Петер Голдшмит.
Ипак, упркос растућој улози АИ, поверење грађана остаје усмерено ка здравственим радницима. Лекара опште праксе као најважнији извор здравствених одлука види 77 одсто Европљана, а фармацеуте 57 одсто. Грађани су најспремнији да АИ препусте административне послове, заказивање прегледа, вођење белешки и праћење хроничних болести, али желе да кључне медицинске одлуке и даље доносе људи. Забринутост због смањења личне комуникације са здравственим радницима изражава 38 одсто испитаника, док 35 одсто страхује од пада квалитета комуникације.
