ШТАДИН ЗДРАВСТВЕНИ ИЗВЕШТАЈ ЗА 2022

ПОГОРШАЊЕ ЗДРАВСТВЕНИХ УСЛОВА У ЕВРОПИ

Већ девету  годину заредом, мултинационална корпорација Штада организује испитивање јавног мњења европске популације по питању здравствених навика и односа према здрављу. Ово је девето по реду, а четврто  међународно Штадино истраживање које је обухватило више од 30 хиљада испитаника, старости између 18 и 99 година, у 15 земаља, међу којима је и Србија. Истраживање се спроводи као допринос здравственој едукацији, бољем увиду у здравствене навике и здравствене потребе шире популације. Репрезетнативну онлајн студију за Штаду је спровела компанија ИнСитес Консалтинг.

• Путем ШТАДИНОГ Здравственог извештаја настојимо да пружимо научно верификоване податке да бисмо стимулисали дебате везане за здравствене трендове и потребне мере да би се даље подржао непроцењив рад који наши партнери од поверења, било да су то лекари, болнице, владе, фармацеути, свакодневно обављају за пацијенте –  каже Петер Голдшмит, Генерални директор ШТАДЕ.

Овогодишњим Истраживањем је обухваћено 15 земаља: Аустрија, Белгија, Чешка, Француска, Немачка, Италија, Казахстан, Холандија, Пољска, Португал, Румунија, Србија, Шпанија, Швајцарска и Уједињено Краљевство.

Кључни показатељи Штадиног Здравственог истраживања  2022.

Пандемија ковид 19 из корена је променила начин живота, драстично  уздрмала здравствени сектор, урушила физичко и ментално здравље и последично довела до:

Пада задовољства здравственим системом

Широм Европе, значајно је опао проценат задовољства услугама које пружају национални здравствени системи. Две године пандемије нису биле тешке само за европску популацију, вец́ и за њихове здравствене системе. Отуда је последње три године задовољство здравственим системима у сталном паду и то  са 78% задовољних Европљана у 2020. и 74% задовољних  у 2021. на само  64% задовољних Европљана у 2022.

Погоршања менталног здравља

Ниво стреса расте, квалитет сна је све лошији, а сваки шести Европљанин осец́а да је на ивици сагоревања. Што се тиче општег менталног здравља, сваки трец́и Европљанин тврди да му се ментално здравље погоршало, а посебно су  забринути грађани Аустрије 37%, Италије 35%  и Португала 35%.

Резултати истраживања у Србији показују да се ниво стреса код 40% грађана јако увећао од појаве пандемије, што је изнад глобалног просека који износи 37%. Због страха од короне 1/3 лошије спава, а 27% се жали да им се погоршало ментално здравље и да су у приватном животу мање срећни него раније 21%. Зашто Европљани не спавају?  Свакодневни проблеми највише ремете сан Пољацима 47% и Шпанцима 40%, али и грађанима Србије 34% које додатно муче и страхови и лоше мисли 31%, а што је изнад глобалног просека од 26%. Анксиозност највише мучи Италијане, па их је чак 42% ноћу будно због страхова и зебње. Португалци (25%) не спавају због бриге о новцу. Британцима (21%) сан ремете уринарни проблеми, док Немцима (18%) смета бука која долази из околине.

Сагоревање на послу – додатна претња по ментално здравље

Самопроцењени ниво сагоревања – код  људи који су искусили таква стања или верују да су на ивици сагоревања – достигао је највиши ниво од 59% у просеку свих времена у Европи. Становници источноевропских земаља осец́ају се посебно угроженим, па тако  20% грађана Србије тврде да су доживели сагоревање на послу, док 21% осећају да су на ивици да доживе ту врсту слома, што је изнад глобалног просека од 15%. Румуни се осећају још угроженије, њих 31% је већ доживело такво искуство, а у Пољској чак 70% истиче да су искусили осец́ај сагоревања бар једном у животу.

Жене су угроженије –  Чак 65% жена је изјавило да чешц́е осец́ају да су у ризику од сагоревања него мушкарци (53%).

Ковид је нарушио здравље НонКовид пацијената

Због страха од Цовид инфекције, заказане лекарске контроле је током Цовид пандемије отказало 37% Румуна, 36% Чеха, исто толико Италијана и 30% грађана Србије, што је знатно изнад глобалног просека од 24%.

У исто време заказивање прегледа током пандемије код лекара опште праксе у анкети је означено као „прави изазов“ у неколико земаља, међу којима је и Србија.

Добре вести из Здравственог извештаја 2022.

Расте проценат Европљана који настоје да живе здравим стиловима живота:

Храним се здравије – каже 50% Шпанаца и 48% Срба, што је знатно изнад глобалног просека од 40%. О побољшању исхране мање брину Британци (30%) и Белгијанци (31%).

Повећао сам унос додатака исхрани, витамина и минерала  – на првом су месту Чеси (49%), Пољаци (45%), као и 37% грађана Србије што је знатно изнад глобалног  просека од 26%. Већем уносу суплемената нису склони Французи (17%) и Шпанци (14%).

Дисциплиновано следим савете лекара – каже 40% Португалаца и 30% Шпанаца што је знатно изнад глобалног просека од 25%. Када су у питању грађани Србије, овим се похвалило  23%.

Више бринем о квалитету живота и похађам часове фитнеса истичу Пољаци 18% и Италијани 17%, за разлику од свега 4% грађана Србије који су се похвалили наведеним активностима.

Апотека будућности: спајање најбољег

Штадин Здравствени извештај за 2022. годину указује и да Европљани остају верни малопродајним апотекама, упркос растуц́ој конкуренцији онлајн продаје .У Европи и даље 56% корисника физички посећују апотеку више пута месечно,  од којих 27% више пута на недељном нивоу. Европљани желе и цене савет апотекара, па се индивидуално саветовање сматра интегралном и важном услугом. Тик иза индивидуалног саветовања у анкети је као пожељна, назначена могуц́ност онлајн наручивања лекова из локалне апотеке (33%). Тако резултати Здравственог извештаја сугеришу да би у блиској будућности, главни захтев за апотеке могао бити изналажење начина да се комбинују поменути захтеви, што се лако може постићи уз  погодности које нуди  дигитално доба.

– То што о здрављу људи бринемо као поуздан партнер,  захтева од нас да поделимо резултате истраживања и разговарамо о овим сазнањима са фармацеутима и свим другим заинтересованим странама у области здравствене заштите широм Европе, и на тај начин допринесемо бољем приступу пацијената висококвалитетној здравственој заштити – закључио је  Петер Голдшмит, Генерални директор Штаде.