ОДРЖАН ВЕЛИКИ ЧАС ИСТОРИЈЕ

ИЗБИШТЕ СЕЛО ХЕРОЈА

У Избишту, селу хероја, СУБНОР Града Вршца, Основна школа „Жарко Зрењанин“ из Избишта и Месна заједница Избиште, уз подршку Града Вршца, приредили су Велики час историје.

У Другом светском рату, село  Избиште било је епицентар отпора Јужног Баната нацистичком окупатору. Избиште је у борби за слободу изнедрило три Народна хероја: Жарка Зрењанина Учу, Анђу Ранковић, Ису Јовановића и ништа мање хероје, педесет двоје Избиштана, који су своје животе положили на олтар слободе будућих генерација, не питајући за цену и не тражећи ништа за узврат. Њихов сан о слободи је остварен поразом фашиста и нашим животом у миру и слободи, пуних 79 година.

У знак захвалности слободарима, својим прецима, ђаци школе приредили су рецитал сећања и љубави за своје хероје, за своје село Избиште и своју Србију. Током фашистичке окупације, готово сви мештани Избишта, били су активно укључени, свако на свој начин, у борбу против нацистичког окупатора. Задовољство је било видети мноштво ђакa школе, како се сећају својих предака, као им се диве и како су на њих поносни.

Поздравним речима скупу се обратила Гордана Бељин, представник доброг домаћина, Месне заједнице Избиште. Маја Ристић Лажетић, члан Градског већа Вршца задужена за борачка питања, надахнуто је говорила о борби за слободу, о васпитавању младих у духу родољубља, о нашем дугу према својим прецима и обавези да их се сећамо.

Венце на споменик у центру села, положили су представници Града Вршца, ОШ „Жарко Зрењанин“, СУБНОР-а Града Вршца и Месне заједнице Избиште. Пред кућом породице Стефановић приређен је емотивни скуп. Шест чланова породице, погинуло је у борби против немачких нациста. Мајка Драгиња и отац Милан, стрељани су у Неузини 1942. године. Син, Момчило Стефановић, обешен је у Самошу 14. 10. 1942. Син, Страхиња Стефановић, погинуо је 4. 11. 1942. у селу Павлиш, заједно са Жарком Зрењанином Учом, у епском окршају, против седам стотина припадника дивизије Принц Еуген и специјалне полиције Јураја Шпилера. Син, Реља Стефановић, погинуо је 6. 1. 1944. у Румунији, у борби са фашистичком Гвоздном гардом, као комесар Јужнобанатског партизанског одреда. Кћи Цвета, страдала је у казамату нацистичког логора у Петровграду.

Обнављајући сећање на породицу која је цела нестала у вихору Другог светског рата, ђаци, професори, представници Града Вршца, нови домаћин куће Стефановића и чланови СУБНОР-а, засадили су испред куће хероја шест стабала племенитог воћа да рађа у слободи. Љиљана Јанков, домаћица куће Стефановића, постарала се за достојанствен доживљај. Њен син, млађани Данијел, дечак који се изборио са опаком болешћу, у духу празника и сећања на свог деду, у његову част и спомен на породицу Стефановић, одсвирао је три нумере на хармоници. Завршни чин Великог часа из историје у Избишту, окончан је пред кућом хероја, у којој су, поред Жарка, рођени  знаменити и значајни чланови породице, који су дали свој велики допринос у победи над фашизмом и послератној изградњи домовине.

Сећање на Учу, употпуњено је причом о Станиславу Ивкову Ниси, антифашисти, Учином сараднику, који је имао задатак да га, заједно са Страхињом Стефановићем, спроведе на пут ка Бихаћу. Тог јутра наишао је на блокаду села Павлиш и трагичну погибију Жарка и Страхиње. Након тог догађаја прелази у илегалу, па у Одред. Окупаторска полиција разапела је густу, широку мрежу у околини Избишта. Станислав и Вељко Радукић су упали у заседу, која је припремљена уз помоћ издајника Жиге. Обојица су рањени. Станислав је изгубио доста крви и да не би жив пао у руке Шпилерове полиције, прекратио је себи живот. Тако је скончао неустрашиви Станислав Ивков Ниса, један од многих Избиштана, хероја антифашизма у Јужном Банату. Венац на кући Зрењанина, остао је да сведочи до наредне године на испуњени завет сећања, на јуначка дела и захвалност за слободу.

Текст: Драгољуб Ђорђевић

Реализацију пројекта „Промоција и афирмација културних и спортских активности у градском језгру и руралном подручју територије Града Вршца“ суфинансира Град Вршац

„Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства“