НА СВЕЧАНОЈ АКАДЕМИЈИ ПОВОДОМ ДАНА ГРАДА ДОДЕЉЕНА ЈАВНА ПРИЗНАЊА У 2023. ГОДИНИ

На свечаној академији поводом славе Града Вршца, Свети Теодор Вршачки и Дана Града Вршца традиционално су уручене Повеље Града. За изузетне резултате у области медицинске науке награда за животно дело за 2023. годину додељена је др Ђорђу Радаку. За изузузетан допринос афирмацији културне и историјске вредности Града Вршца, Повеља Града Вршца додељена је Јулиус Александеру Сигмунду Пасту. За пожртвовање и показану храброст, Повеља Града Вршца додељена је Наташи Милић. За изузетан допринос у привреди и за хуманитарни рад, Повеља Града Вршца додељена је Чолока Денуцу.

Проф. др Ђорђе Радак рођен је у Вршцу, где је завршио Гимназију. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду са просечном оценом 9,70. Професионалну каријеру започео је на Институту за физиологију, затим специјализовао општу хирургију на Првој хируршкој клиници у Београду. Докторирао је 1991. године, а убрзо затим почео ради на Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ у Београду. Професор др Ђорђе Радак вршио је сва наставничка звања на Медицинском факултету у Београду. У професионалном раду највише се бавио реконструктивном васкуларном хирургијом, а посебно каротидних артерија. Један је од оснивача и први руководилац Центра за континуирану медицинску едукацију на Медицинском факултету у Београду. Аутор је бројних књига и научних радова из области васкуларне хирургије, објављених у земљи и иностранству. Добитник је више домаћих и иностраних награда. Иако је одласком на студије напустио родни град, Вршац и Вршчане никад није заборавио. Његове колеге, а још више пацијенти свакодневно су сведоци његове велике хуманости и посвећености професији.

Јулиус Александер Сигмунд Паст, рођен је у Регенсбургу 1960. године. Хуманиста, ерудита, ризничар банатске културне историје и заштитник вршачког културног и духовног наслеђа, последњи је потомак Феликса Милекера. Доктор права, оргуљаш и чембалиста, Јулиус Александер Сигмунд Паст је космополита који је својим радом значајно допринео очувању нашег културног и духовног идентитета. Дуги низ година негује посебан однос са Градским музејом Вршац коме је несебично даровао мноштво грађе. Када је 2022. године Градски музеј обележио 140 година постојања и 80 година од смрти Феликса Милекера, господин Јулиус Александер Сигмунд Паст био је присутан и том приликом даровао Градском музеју Вршац део породичне библиотеке породице Милекер као и фотоапарат који је припадао сину Феликса Милекера, Рудолфу. Са својом сестром поклонио је Музичкој школи „Јосиф Маринковић“ породичну музичку библиотеку и барокне инструменте чембало и флауту.

Наташа Милић, рођена је у Вршцу 1994. године. Запослена је у Ватрогасно – спасилачкој јединици у Вршцу и истакла се у својој првој професионалној интервенцији током гашења пожара на Вршачком брегу када је са својим колегама, преко 16 сати непрекидно, учествовала у гашењу пожара и спашавању околних викендица. Од раног детињства маштала је да постане ватрогасац – спасилац и помаже људима и животињама у невољи. Након завршене обуке, положила је државни испит и добила стално запослење у Ватрогасно – спасилачкој јединици у Вршцу. Са жељом да унапреди знање уписала је Факултет техничких наука у Новом Саду, смер Управљање ризиком од катастрофалних догађаја и пожара, како би могла да буде од што веће користи током озбиљнијих интервенција.

Денуц Чолока, рођен је у Вршцу 1967. године, где је завршио основну и средњу школу. Економски факултет завршио је у Суботици. Ожењен је и отац двоје деце. Широј јавности познат је не само као успешан привредник већ и као велики хуманиста и добротвор. Предузеће на чијем је челу, „Житобанат“, спонзор је и дародавац свих манифестација које се одржавају у нашем граду. Велики је донатор и Дома за незбринуту децу „Вера Радивојевић“ у Белој Цркви. Помаже тешко оболелој деци и одраслима да се пошаљу на лечење у неку од европских клиника. Посебно је заслужан за неговање културе и традиције фолклорног стваралаштва помажући КУД „Лаза Нанчић“ из Вршца. Награду му је уручио заменик градоначелнице Вршца Дејан Сантрач.