У „САЛОНУ КОД ПОРТЕ“ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА ДР ТИБОРА ВАРАДИЈА „ПРОТИВНАРОДНИ ОСМЕХ“
У уторак, 6. децембра у „Салону код Порте“ Удружења „УрбанКулт“ и „Тачка сусретања“ приредила су промоцију књиге „Противнародни осмех“ др Тибора Варадија. Поред аутора, на промоцији су говорили и Бора Бабић, директорка и главна уредница Академске књиге и модератор Драгољуб Влаховић.
У књизи „Противнародни осмех“ Варади се бави углавном судским предметима из првих година после Другог светског рата. Реч је о Варадијевој четвртој књизи документарне прозе, а грађу и инспирацију за књигу аутор је проналазио у адвокатској архиви свог оца и деде.
– Неким чудом, сви списи у мојој породичној адвокатској канцеларији су сачувани. То је беспримерно, јер, иако је било још много чувених адвоката попут мог оца и деде, нигде није сачувана стогодишња архива. То је добило додатни значај јер чак ни многе судске архиве нису сачуване. Ми познајемо историју, знамо битне чињенице о Другом светском рату, али не знамо детаље, људску страну, свакодневицу која је пратила рат. Ти детаљи, ти елементи ових година се виде у овим списима и ту историју покушавам некако да оживим – објаснио је Варади.
„Противнародни осмех“ Варади је писао на мађарском, с којег га је на српски језик превео Арпад Вицко. „Противнародни осмех“ сам Тибор Варади одређује као „скоро роман“, јер су, како каже, приче у њему на необичан начин повезане.
– Иако је овде реч о различитим људима и судским предметима, реч је углавном о истом временском периоду и осетио сам да су се те приче некако, док су лежале у архиви, непримећене деценијама, тајно сложиле – рекао је Варади.
Тибор Варади првенствено је познат као правник. Дипломирао је у Београду, а на Харварду докторирао право. Кратко је радио у породичној адвокатској канцеларији у Зрењанину, а затим предавао на Правном факултету у Новом Саду, као и на неколико европских и америчких универзитета. Заступао је СР Југославију и Србију и Црну Гору пред Међународним судом правде у Хагу. Аутор је књига докуметарних прича „Пут у јуче“ и „Списи и људи“, документарног романа „Догодило се у Ечки“, романа „Тајна мишјесиве собе“ и есејистичких књига „Зар није сам живот најбољи провод?“, „Мит и мода“ и „Надомак историје“.
