У „САЛОНУ КОД ПОРТЕ“ ПРЕДСТАВЉЕНА „ENCYCLOPEDIA DOSITHEANA”
ПРВА ПЕРСОНАЛНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У уторак су у „Салону код Порте“ Културни центар Војводине „Милош Црњански“ и Удружење „Тачка сусретања“ приредили промоцију прве персоналне енциклопедије „Encyclopedia Dositheana“ проф. др Николе Грдинића. На промоцији су поред аутора говорили др Жаклина Дувљак Радић, Бранислав Чурчов и др Александра Ђурић Боснић.
Према речима др Александре Ђурић Боснић, ова енциклопедија је део вишегодишње мисије Културног центра Војводине „Милош Црњански“.
– Треба истаћи да је ово прва персонална енциклопедија у српској култури. То је значајно из два угла. Као прво, модерна мисао у српској култури започела је са Доситејом Обрадовићем, тако да нема бољег избора за прву персоналну енциклопедију код нас од Доситеја. Поред тога, време у којем је Доситеј живео било је доба енциклопедија и енциклопедизма, па је и та форма потпуно у корелацији са Доситејем. Персоналне енциклопедије нису класичне енциклопедије, па у том смислу нису структуриране као стандардне енциклопедије, нема алфабетског редоследа у низању одредница, већ су оне тематски наведене – рекла је др Жаклина Дувљак Радић.
Књига је подељена у пет целина; у првој је Доситеј смештен у оквир српског и европског просветитељства, друга целина је посвећена његовим делима, трећи сегмент обухвата сва места у којима је Доситеј живео и боравио, четврта је посвећена његовим савременицима, онима са којима је сарађивао и на које је утицао, док је пета целина посвећена апстрактним и филозофским појмовима везаним за Доситејев живот и рад.
Према речима Бранислава Чурчова, повод за ову књигу био је Доситеј, али она пружа много више од увида у његов живот и рад, пружа читав контекст просвећености.
– Доситеј је писац осамнаестог века и питање је шта нама он данас значи, шта је оно што о њему треба знати, шта је то што кореспондира са временом у којем ми живимо. Доситеј је већину својих дела усмеравао ка младим људима. Бавио се филозофијом практичног живота. Веровао је да врлина може да се учи, да се стиче васпитањем. Све је то врло употребљиво за живот и данас када се чита, зато што се људска природа не мења хиљадама година. Људи се боре за моћ, за новац, за славу, за територије – објаснио је аутор Никола Грдинић.
