ГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА ПАЈЕ ЈОВАНОВИЋА

На данашњи дан 1859. године у нашем Вршцу, рођен је Павле Паја Јовановић-Принц међу српским сликарима.

Цртањем је почео да се бави веома рано, како се брзо прочуло за његов таленат добио је прву поруџбину у четрнаестој години од православне цркве у Вршцу. После добрих критика у вези са тим послом, уписао је школу цртања код професора Махолда, а потом и Бечку академију. После завршетка студија наставља да се усавршава и путује. По савету професора, пропутовао је Балкан, посебно Црну Гору, Албанију, Босну и Херцеговину, јужну и источну Србију, бележио је обичаје, ликове, пределе.

Из тог периода су слике: Гуслар, Кићење невесте, Арбанас, Борба петлова, Рањени Црногорац за коју је 1882. добио прву награду бечке Академије и царску стипендију. Након тога почиње да живи у Лондону, путује чешће, посећује Египат, Грчку Турску, Италију, Шпанију. 1884. године постаје дописни члан Српског ученог друштва, а четири године касније и редовни члан Српске краљевске Академије. Последњих година XIX века све више црта историјске композиције међу којима је  Битка у Теутобуршкој шуми, која је више пута награђена, Таковски устанак по поруџбини М. Обреновића, Женидба Душанова, Проглашење Душановог законика и крунисање цара Душана за коју је добио златну медаљу у Паризу. Тих година ради иконостас Саборне цркве у Н.Саду, као и цркве у Долови, а за саборну цркву у Сремским Карловцима насликао је неколико слика везаних за Светог Саву.

Овековечио је многе владаре, крунисане главе, аристократе, научнике.

У Београд први пут долази 1910. године по позиву Петра I Карађорђевић. У договору са Музејом града Београда радио је на отварању легата, што ће се догодити тек 1970. године. Умире у Бечу, а урна са његовим пепелом, по његовој жељи пренесена је у Београд и положена у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.