ИНТЕРВЈУ: СТЕФАН МОМИРОВ, ВРШЧАНИН КОЈИ ЈЕ ПОБЕДИО РЕАЛ

ИЗА Стефана Момирова је одлична дебитантска сезона у шпанској Ендеса лиги. Вршачки кошаркаш не само да је оправдао очекивања челника Бреогана већ је стекао велике симпатије навијача клуба из Луга. О својој првој години у најјачој кошаркашкој лиги Европе Стефан Момиров говорио је за VršacWeb.

Статистички гледано у првој сезони у шпанској лиги играо си 31 утакмицу, просечно 22 минута по мечу, постизао 5,9 поена, имао 2,5 скока уз просечно 5 индексних поена. Проценат шута за два поена 48,7%, за три 35,2%, слободна бацања 63,6%. Како су у Бреогану били задовољни твојим играма?

Самим тим што сам продужио уговор на још годину дана говори да су руководство и стручни штаб клуба на челу са тренером Вељком Мршићем задовољни. Не марим пуно за бројке, али статистички гледано то је солидан учинак. Мени је много важније што ћу и даље играти у најјачој европској лиги, поготово у клубу какав је Бреоган, идеалан за напредовање младих играча, у коме се одлично ради и где влада права породична атмосфера. Задовољан сам како је протекла претходна сезона, сигуран сам да ће следећа бити још боља.

Да ли си успео да се адаптираш на играње у Шпанији и у којој мери си, по твом мишљењу, успео да нагласиш своје квалитете у игри?

Адаптација није била лака и још увек нисам сигуран да сам сасвим успео у томе. Кошарка у Шпанији је далеко бржа него у другим европским лигама и морам да признам да сам највише проблема имао када је у питању селекција шута. Трчање у оба правца је, наравно, најважнији сегмент, али шутира се много чешће и много је јачи контакт. Сад могу да кажем да ми такав начин игре сасвим одговара, али до потпуне адаптације имао сам доста проблема. Мислим да сам успео да покажем већину ствари у којима сам добар. Знам шта ме чека наредне сезоне и биће ми далеко лакше. Знам како против ког клуба треба играти, како против одређених играча.

Познат си као играч који беспрекорно обавља дефанзивне задатке, али и као стрелац који може да погађа тројке у серијама. Којим сегментом у твојој игри је је тренер Вељко Мршић најзадовољнији?

Сваки тренер пре свега код играча цени игру у одбрани, ни Мршић није изузетак. У плану игре постоје акције које се играју за мене, тренер зна да сам добар шутер, али посебно цени што умем да одиграм за екипу, што сам војник колектива, што обављам ствари које су статистички немерљиве. Мислим да сам највише из тог разлога на свакој утакмици у претходној сезони био у стартној петорци, што мени, играчу од 22 године, који на терену у најјачој европској лиги проводи минимум 20 минута, много значи. То говори о огромном поверењу које тренер има у мене, али и да озбиљно рачуна на мене у наредној сезони.

Бреоган је доскоро називан малом српском колонијом. У наредној сезони, у тиму бићеш једини играч из наше земље. Колико ти је значило што си по доласку у Шпанију у клубу имао саиграче из Србије?

Ако говоримо о играчима са простора бивше Југославије, ове сезоне у тиму ће бити два хрватска и један словеначки играч. Прошле сезоне нас је било четворица из Србије у Бреогану, поред мене играли су Луковић, Ненадић и Танасковић, као и Србин из Аустрије, Лука Брајковић. Много ми је значило што су били у тиму, уз њих сам се лакше прилагодио начину игре у Шпанији, наравно, лакше је ишла и адаптација на живот. Увек постоји та језичка баријера када живиш у иностранству, због тога је лепо када имаш са ким да попричаш на српском. Имао сам срећу да је у тиму било толико наших играча. Већину времена проводили смо заједно. То не значи да сам се мање дружио са Шпанцима или Американцима, напротив. Сви смо међусобно имали изузетно добре односе и због тога је наша екипа имала праву хемију која је умногоме допринела оствареним резултатима. Ове сезоне од Хрвата у тиму ће бити Накић и Рудан који је стигао из Меге. Из Бајерна је дошао Словенац Жан Марк Шишко.

У Србији се доста причало о утакмици у којој је Бреоган савладао Реал. Међутим, чињеница је да нису само мечеви против Реала и Барсе у центру пажње јер су све екипе изузетно јаке и свака утакмица је спектакл. Како си доживео атмосферу на мечевима Ендеса лиге?

Прво морам да кажем да ми се доласком у Шпанију остварио дечачки сан. Као клинац питао сам се какав је осећај играти против тако великих клубова и врхунских играча. У потпуности се слажем са констатацијом да је свака утакмица спектакл и не постоји ниједна у којој је неко изразити фаворит. Буквално свако може да добије сваког без обзира да ли је у питању домаћи или гостујући терен. Најочигледнији пример је наш тријумф над Реалом од 24 поена разлике што је био најтежи пораз Мадриђана од 2010. године. Тај меч ћу заувек памтити. Био је у правом смислу спектакл.

Са ким се најбоље слажеш на терену?

Не бих могао да издвојим једног играча и кажем са њим најбоље функционишем. Могу да кажем са ким најбоље поделим улогу у тиму. То су прошле сезоне били Ненадић и Накић. Са њима сам функционисао максимално добро, у сваком тренутку знали смо ко шта ради на терену без обзира да ли је у питању одбрана или напад. То су играчи који савршено разумеју кошарку и са њима је врло лако слагати се у игри. Морам да кажем да исто то важи и за двојицу Шпанаца, Серђија и Ерика Кинтелу, два брата родом из Луга. Са њима се такође на терену одлично разумем.

Да ли су после освајања десетог места у Ендеса лиги амбиције руководства Бреогана порасле или је клуб и даље свестан свог места у шпанској кошарци?

Освајањем десетог места Бреоган је изборио место у ФИБА Лиги шампиона. Дуги низ година клуб није успео да изађе на међународну сцену и тај пласман је огроман резултатски искорак. Имали смо добру шансу и да изборимо место у плеј-офу, као и да обезбедимо учешће у Купу краља. Иако то није био примаран циљ, у оба случаја недостајала нам је по једна победа. Ове сезоне, наравно, примаран циљ је опстанак у лиги, али је амбиција да екипа стигне до плеј-офа и Купа краља. У ФИБА Лиги шампиона имамо изузетно тешку групу (Бурса, Хапоел Холон, Бон, Бреоган), циљ је да се заузме једно од прва три места и обезбеди пласман у наредну фазу.

Како ти се допада Луго и како си се адаптирао на живот у граду?

Град Луго свидео ми се одмах по доласку, на први поглед. Није велики и ја сам га назвао шпански Вршац. Леп, миран град, пун историјских знаменитости, са око 150.000 становника. Не живи се у јаком темпу и баш због тога ми се допада и подсећа ме на Вршац. Трудио сам се од почетка да га потпуно упознам да бих се у правом смислу речи осетио грађанином Луга. Људи су дивни, прихватили су ме јако добро. И комшије и навијачи и људи из клуба. Чим су ме тако срдачно прихватили, олакшали су ми адаптацију на тамошњи живот. Лично сам се уверио да Шпанци имају велико поштовање према људима који долазе из Србије и слободно могу да кажем да нас воле. Клуб је за све играче обезбедио станове, возим клупски аутомобил, све је на врхунском нивоу. Старији играчи са којима сам причао пре почетка интернационалне каријере говорили су ми, само иди у Шпанију ако можеш. Надао сам се да је добро, али нисам знао да је оволико добро. Што се тиче професионалности тешко која лига може да се упореди са шпанском.

Како ти иде учење шпанског језика?

Морам да признам да ми шпански иде изуетно добро и да се веома лако учи. Људи у Лугу не причају пуно енглески језик и због тога сам био приморан да брзо учим шпански и савладао сам неке основне ствари које су ми потребне за свакодневну конверзацију. Планирам да кренем на часове и спреман сам да се посветим учењу тако да мислим да ћу на крају ове сезоне добро говорити шпански језик.

Познато је колико Шпанци воле спорт, зна се да су опседнути фудбалом, каква је ситуација са кошарком и колико си у том смислу успео да осетиш њихов сензибилитет?

Шпанци су по темпераменту слични нама. Имају тај спортски инат и урођени победнички менталитет. Тачно је да су фудбалски фанатици, али су исто тако и кошаркашки. У то ће од наредне сезоне имати прилику да се увере и наши гледаоци јер ће у Србији бити преношене утакмице шпанске лиге. Хала у Лугу има 6.000 места, на свакој утакмици присутно је 6.000 гледалаца. Слободног места нема, карте су распродате данима унапред. То су навијачи које није могуће поредити са навијачима Партизана и Звезде, који са огромном страшћу и емоцијама навијају, али су свакако навијачи који живе за кошарку у Лугу.

Када си поменуо навијаче, занима ме да ли у Шпанији, као у Србији, где сви навијају за Партизан или Звезду без обзира где се игра, сви бодре Реал или Барсу, или постоји навијачки локалпатриотизам и навијање за клуб из свог града?

У томе и јесте највећа драж играња у шпанској лиги. Можда постоје људи у Лугу који навијају за Реал или Барсу, али сигурно је да највећи број њих који дође у халу свим срцем навија за Бреоган. Ситуација је иста у свим осталим шпанским градовима, без обзира који је спорт у питању. Сви здушно навијају за тим из свог града. У Србији се ретко дешава да навијачи, изузев Партизана и Звезде, путују на гостовања. У Шпанији навијачи сваког клуба, у сопственој организацији, путују на утакмице у друге градове и навијају за свој тим.

Да ли си доласком у шпанску лигу остварио своје играчке амбиције и да ли се надаш позиву у репрезентацију?

Један део амбиција јесам остварио, али сам гладан рада и новог напретка у каријери. Даћу све од себе да направим корак више, да се нађем у неком од великих шпанских клубова. Остварено до сада даје ми подстрек да је то могуће, уколико си добар са својом главом, ако тачно знаш шта желиш и ако на путу до циља дајеш сто посто себе. Наредне сезоне имаћу нови искорак јер ћу први пут играти у европском клупском такмичењу. Жеља ми је да једног дана наступам у Евролиги. Позиву у репрезентацију се надам, имам велику жељу да заиграм за Србију, али очигледно да је потребно још времена да би се то десило. Позив за репрезентацију добио сам у квалификационом циклусу за Европско првентво пре три године, али нисам могао да дођем јер сам био заражен корона вирусом. Мислим да још увек има времена за остварење те жеље.

Реализацију пројекта „Промоција и афирмација културних и спортских активности у градском језгру и руралном подручју територије Града Вршца“ суфинансира Град Вршац

„Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства“