УЉМА ТРАЖИ НОВУ РАЗВОЈНУ ШАНСУ

УЉМА је највеће село на територији Града Вршца. Обухвата површину од 63, 2 км2 и броји 2.905 становника. Од 1459. године, када се први пут помиње у писаним изворима, Уљма је кроз векове мењала име, али је задржала своју улогу важног локалног центра. Некада је била и седиште општине којој су припадала села, Влајковац, Загајица, Избиште, Орешац, Парта, Потпорањ, Ритишево, Стража и Шушара. Данас је део административне целине Вршца, удаљена свега 14 километара од града, 55 км од Панчева и 70 км од Београда.

Последњих година Уљма бележи значајна улагања у инфраструктуру, док се истовремено суочава са изазовима који прате већину војвођанских села – недостатком радних места и одласком становништва. О развојним плановима, приоритетима и потенцијалима Уљме говорио је председник Месне заједнице Душан Радованов.

Један од најзначајнијих пројеката који је реализован у Уљми јесте изградња спортске хале, која је практично завршена и очекује се њено скоро стављање у функцију.

– То је вероватно највећи пројекат реализован у Уљми у последњих неколико деценија. Завршени су сви радови на објекту, остало је да се уреди приступни пут, паркинг и прибави употребна дозвола – каже Радованов.

Када су у питању планови за наредни период, приоритет је решавање проблема водоснабдевања. У току је припрема документације за бушење новог бунара, који би требало да обезбеди стабилније снабдевање водом за цело село. Паралелно се ради и пројектна документација за изградњу канализационе мреже.

Иако је Уљма највеће насељено место на територији града, њен највећи изазов остаје запошљавање младих. Некадашњи привредни гигант „ИГМА“, симбол индустријског развоја села, више не ради, а погони су порушени.

– Имамо индустријску зону са комплетном инфраструктуром, али немамо озбиљнију производњу која би запошљавала већи број људи. То је проблем са којим се суочавамо – истиче Радованов.

С друге стране, услови за одрастање младих оцењују се као веома добри. У селу постоји основна школа, вртић, значајно је унапређена здравствена заштита. Поред амбуланте и апотеке, мештанима су доступни лабораторијски прегледи, гинеколошке ординације, као и ноћна дежурства лекара током целе седмице. У Уљми раде фудбалски, кошаркашки, теквондо, карате и стрељачки клуб, као и шаховска секција и културно-уметничко друштво.

Као један од развојних потенцијала Радованов види сеоски и вински туризам. Уљмански виногради, смештени на обронцима Делиблатске пешчаре, располажу инфраструктуром и природним предностима које би могле да привуку посетиоце.

Међу манифестацијама које окупљају мештане и госте посебно се издваја Уљманска пасуљијада, коју организује Удружење виноградара, као и традиционална окупљања у виноградима поводом Првог маја и сеоске славе.

Комесација највећи проблем пољопривредника у Уљми

Пољопривреда је и даље основна привредна грана у Уљми, а према речима једног од највећих пољопривредних произвођача у селу, Драгише Ђорђева, такође и одборника у Скупштини Града Вршца, највећи проблем са којим се земљорадници годинама суочавају јесте незавршена комасација земљишта. Иако је поступак формално окончан још 2020. године, подаци још нису у потпуности уписани у катастар, што отежава промет земљишта и решавање имовинско-правних питања.

– Комасација је у Уљми започета заједно са околним местима, али док је у Влајковцу и Избишту завршена, код нас још није. Имамо много преминулих власника, оставинске расправе нису завршене, а земљиште није сређено како би требало. То је данас највећи проблем пољопривредника у Уљми – истиче Ђорђев.

Када је реч о другим изазовима, Ђорђев оцењује да је положај пољопривредника донекле олакшан захваљујући државним субвенцијама које су ове године исплаћене на време. Након прошлогодишње суше, многим газдинствима та средства била су од пресудног значаја за наставак производње. Поједини мали произвођачи опстају захваљујући сарадњи са локалним предузећима која им обезбеђују репроматеријал и сигуран откуп пољопривредних производа, али Ђорђев упозорава да без решавања кључних питања, пре свега комасације и депопулације села, развој пољопривреде у Уљми неће моћи да оствари свој пуни потенцијал.

О проблемима са којима се суочавају мали пољопривредници говорио је Станко Грчарски, дугогодишњи ратар из Уљме.

– Велика је разлика између малих и великих пољопривредника. Велики имају више могућности, лакше долазе до фондова и инвестиција, док се мали боре да одрже производњу са старом механизацијом и ограниченим средствима. Држава би требало више да помогне ситним произвођачима јер они најтеже опстају – наглашава он.

Иако су проблеми бројни, Грчарски верује да пољопривреда има будућност у Уљми, али само уз већу подршку државе, стабилније тржиште и боље услове за мале произвођаче.

– Цена је кључ свега. Када нема добру цену, ни добар род не може да надокнади све трошкове. Зато је данас најважније обезбедити услове да пољопривредник може пристојно да живи од свог рада – закључује Грчарски.

МЛАДИ НАЈВЕЋА НАДА УЉМЕ

Драгиша Ђорђев наду за Уљму види у млађим генерацијама које су остале на селу и активно учествују у његовом развоју.

– Управо су млади највећи потенцијал Уљме. Драго ми је што видим да су сложни, да се укључују у акције уређења села и одржавања атарских путева. То показује да село има будућност – сматра он.