МИРОСЛАВ БЕЉИН, НАЈБОЉИ ТРЕНЕР ВОЈВОДИНЕ У 2025. ГОДИНИ

Признање за најбољег фудбалског тренера Војводине за 2025. годину отишло је у руке Вршчанину који је живот посветио спорту. Мирослав Миша Бељин тренерску каријеру почео је пре 25 година, радио је најпре са сениорима, велику афирмацију стекао у женском фудбалу, као члан стручног штаба репрезентације Србије и суботичког Спартака, а последњих неколико година гради и развија омладински погон ОФК Вршац, стварајући генерације фудбалера које све чешће куцају на врата сениорског тима. Награда коју додељује Фудбалски савез Војводине потврда је да се посвећен рад, систем и стрпљење препознају и у широј фудбалској заједници. У разговору за „VršacWeb“ Бељин говори о свом тренерском путу, раду са младим играчима, изазовима развоја фудбала у мањој средини и плановима за будућност вршачког фудбала.

Недавно сте проглашени за најбољег фудбалског тренера Војводине за 2025. годину. Колико вам значи ово признање?

Наравно да ми много значи и веома сам поносан на ту награду. Посебно зато што је дошла на предлог струке, односно Центра за едукацију фудбалских тренера (ЦЕФТ), а затим и од стране Фудбалског савеза Војводине. Када вас за овакво признање предложе људи који се професионално баве едукацијом тренера и који добро познају фудбал, то има посебну тежину. Драго ми је и што је ово први пут да је награда отишла тренеру из омладинског сектора, јер то показује да се све више препознаје колико је рад са младима важан.

Награда је великим делом резултат рада са млађим категоријама. Шта сматрате кључним факторима успеха омладинског погона у ОФК Вршац?

Пре свега морам да истакнем да је ОФК Вршац један од 9 клубова у Србији који у елитном рангу има и омладинску и кадетску екипу. Када сам се вратио у клуб после рада у Спартаку и репрезентацији Србије, прво смо направили детаљну анализу стања. Тај процес је трајао неколико месеци и помогао нам је да јасно видимо где су проблеми и где имамо простор за напредак. Након тога направили смо план рада који је усклађен са потребама првог тима. Идеја је била да кроз омладински погон стварамо играче који ће моћи да одговоре захтевима нашег сениорског тима. Резултати су брзо почели да се виде – више играча из омладинске селекције добило је прилику у првом тиму и потписало професионалне уговоре. То је, по мом мишљењу, најбоља потврда да систем функционише.

ОФК Вршац се данас често наводи као пример добро организоване омладинске школе. На чему почива тај модел рада?

Ми смо један од ретких клубова где је руководство, на челу са председником Зораном Костадиновим, схватило колико је едукација тренера важна. Клуб је донео важну одлуку да финансира школовање и лиценце својих тренера. На тај начин добијамо стручне људе који прате савремене трендове у фудбалу. Ми не можемо да доводимо и плаћамо играче као што то раде наши највећи клубови, због тога желимо да имамо тренере који ће стварати играче и зато је њихова едукација кључна. То је инвестиција у будућност клуба.

Колико је данас тешко развијати младе фудбалере у мањим срединама и које су највеће препреке са којима се суочавате?

Постоје изазови, али има и предности. По условима за рад које имамо ми у Вршцу нисмо мала средина. Имамо терене, инфраструктуру, опрему и логистику која омогућава квалитетан тренинг. Проблем је у мањој бази играча, па морамо да тражимо талентовану децу широм Србије. С друге стране, предност мањих средина је што имамо бољу контролу над развојем играча. Са њима проводимо много времена и можемо да пратимо и њихов спортски и лични развој.

Какав је ваш тренерски приступ у раду са младима у раду са младима – шта је важније, резултат или техничко-тактички развој играча?

У раду са младим фудбалерима не може се све свести на једноставан избор између резултата и развоја играча. По мом мишљењу, приоритет свакако мора бити техничко-тактички и укупни развој фудбалера, јер је то основа њихове будуће каријере. Ако играч не напредује у разумевању игре, техници, тактици и физичкој припреми, онда ни резултат који екипа оствари нема праву вредност. Ипак, ни резултат не треба потпуно занемарити. Фудбал је такмичарски спорт и деца од најранијих дана морају да уче како се игра под притиском, како се носи са победама и поразима и како се гради тимски дух. Зато је важно да тренажни процес буде усмерен на развој играча, али да се истовремено тежи и резултату као показатељу да се ради на прави начин. Данас је напредак играча много мерљивији него раније. Не мери се само коначан резултат утакмице, већ и број трчања, интензитет игре, тактичка дисциплина, доношење одлука у кључним ситуацијама. Све то показује да ли је играч напредовао и шта још треба да унапреди. Зато увек кажем да победа није само када на семафору пише 1:0. Победа је и када играч направи видљив напредак, када добије позив у репрезентативну селекцију, када га примети неки већи клуб или када из омладинске школе стигне до првог тима. То су најбољи показатељи да тренажни процес даје резултат и да радимо праву ствар.

Колико је важна веза између омладинске школе и првог тима?

То је најосетљивији период у каријери младог фудбалера. Прелазак из јуниорског у сениорски фудбал је велики корак. Због тога у ОФК Вршцу размишљамо и о формирању Б сениорске екипе, где би играчи између 18 и 23 године имали простор за даљи развој. То би био идеалан мост између омладинске школе и првог тима.

Да ли већ сада у ОФК Вршцу видите играче који би могли да направе озбиљне каријере?

Имамо велики потенцијал. У генерацијама од 2007. до 2010. годишта видим најмање двадесетак бисера – изузетно талентованих играча. На нама је да им обезбедимо добре услове за развој и да их задржимо што дуже у нашем систему.

Када сте схватили да желите да будете тренер?

Још док сам био играч. Увек сам имао потребу да организујем игру, да предлажем решења на тренингу и утакмици. Био сам често капитен и људи су препознавали да имам склоност ка вођству. Временом сам схватио да је тренерски посао природан наставак мог пута у фудбалу.

Шта вас највише радује у раду са децом?

Најлепши тренутак је када видите њихов напредак. Када схвате смисао рада, када постану бољи него што су били јуче. Увек их питам: „Да ли сте данас бољи него јуче?“ Ако јесу, онда смо сви урадили добар посао. Важно ми је и да израсту у добре људе, а не само у добре фудбалере.

Колико вам значи подршка породице у свему томе?

Та подршка има огроман значај. Моја супруга и породица прошли су са мном све – од почетака до данас. У овом послу има много одрицања, пропуштених викенда и породичних тренутака. Зато увек кажем да је велики део ове награде заправо њихов.

Како видите будућност фудбала у Вршцу?

Мислим да Вршац тренутно живи своје најбоље фудбалско време. Имамо клуб који игра професионални ранг такмичења и омладински погон у елитним лигама. Ако успемо да задржимо овај ниво рада и услова, верујем да ћемо у годинама пред нама изнедрити још много квалитетних играча.