ВЛАДИМИР ЂОКИЋ, ТРЕНЕР КОШАРКАША ВРШЦА И СЕЛЕКТОР МЛАДЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ СРБИЈЕ

ПРЕДВОДНИК ГЕНЕРАЦИЈЕ СА КАРАКТЕРОМ ПОБЕДНИКА

Владимир Ђокић један је од најбољих младих кошаркашких стручњака Србије, који иза себе има две освојене медаље са млађим репрезентативним селекцијама наше земље (златна медаља на ЕП 2015 у Италији за играче до 20 година, бронзана медаља на ЕП у Турској 2022 за играче до 18 година). За њега се може рећи да је тренер који прати и креира савремене кошаркашке трендове, међутим, када је у питању однос према граду, клубу, а нарочито репрезентацији Србије, непоколебљиви је традиционалиста и патриота. Ђокић је за читаоце „Вршачке куле“ говорио је о утисцима са недавно завршеног Европског првенства за играче до 18 година, о негативном тренду неодазивања младих играча у репрезентацију Србије, и наравно, о амбицијама Вршца у наредној сезони Кошаркашке лиге Србије.

Када сумирате утиске, почев од окупљања младих репрезентативаца па до меча за бронзану медаљу, да ли сте задовољни оствареним резултатом на Европском првенству у Турској?

• Презадовољан сам оствареним резултатом. Треба нагласити да су момци који су играли и који су били на окупу од првог дана припрема, показали невероватну жељу, вољу и енергију да играју за репрезентацију и да се сви заједно докажемо на Европском првенству у Турској. Очекивања су била подељена, од таквих да одемо да се не обрукамо па до очекивања да освојимо златну медаљу. Сви смо веровали да ћемо добрим тренингом направити добру игру, добру атмосферу у тиму и да ћемо добро изгледати на терену. Реално је било очекивати да прођемо осмину финала, да се пласирамо међу осам најбољих селекција Европе и на тај начин избегнемо борну за опстанак у А дивизији. Кад смо успели да се пласирамо у четвртфинале хтели смо да дамо још више од себе и да обезбедимо учешће на наредном светском првенству.

У четвртфиналу Србија је направила невероватан преокрет и после минуса од 17 поена савладала Израел. Да ли су играчи веровали у преокрет у полувремену?

• Радећи са овим момцима схватио сам да су прави раритет, односно једна су од ретких генерација која има карактер и умеће да изрази свој таленат и квалитет у битним моментима, да погоде важан шут, да освоје важну лопту у нападу или да савршено одиграју одбрану. Верујте, видео сам много талентованих и добрих играча, али момака са оваквим победничким менталитетом заиста нема много. Они су апсолутно веровали и доказали да могу. Уласком у полуфинале остварили смо важан циљ, пласирали смо на наредно Светско првенство за играче до 19 година које ће се следећег лета одржати у Дебрецину.

У полуфиналу противник је била репрезентација Шпаније. Да ли је убедљив пораз обејктивна разлика у квалитету?

• Шпанци у свим млађим селекцијама изгледају феноменално. Направили су систем селектирања који је на далеко вишем нивоу од свих осталих репрезентација у Европи. Могу да им парирају евентуално Французи. Имали смо амбицију у полуфиналу да направимо изненађење, али као селектор имао сам план Б, уколико утакмица не крене како смо прижељкивали, нисам хтео да истрошим носиоце игре, идеја је била да сви осете терен и утакмицу, али не дуже од 10-12 минута. То се одразило на резултат, изгубили смо катастрофално (60:38), али смо зато у сачували свежину за утакмицу у којој смо освојили бронзану медаљу. Случај је хтео да први и задњи меч на Европском првенству играмо против Словенаца.

Да ли сте се прибојавали неписаног правила да је изузетно тешко два пута савладати једног противника на великом такмичењу?

• Гледано из тренерског угла да, прибојавао сам се меча са Словенцима без обзира што смо их у групи убедљиво савладали. Међутим, у разговору са Ненадом Крстићем, потпредседником КСС за мушку кошарку, који је дошао да нас бодри, рекао сам му да не брине јер ова екипа има невиђен карактер. То је видео већ сутрадан, после полуфинала, када смо на дан утакмице за треће место заказали јутарњи тренинг у 10 часова, а меч за бронзу играо се од 18. Видевши са каквим жаром су момци одрадили тих 45 минута тренинга, Крстић се уверио у оно о чему сам му причао. Утакмица за треће место разликовала се од меча у групи са Словенцима јер су одговорили на наше тактичке замисли, успели су да нам парирају и кад се учинило да нас преламају и да воде утакмицу у правцу у којем они желе, наши играчи су показали карактер победника и учинили ме изузетно поносним тренером.

Последњих година није се често дешавало да се наше младе репрезентације враћају са медаљама. Какве су биле реакције у Кошаркашком савезу Србије после освојеног трећег места у Измиру?

• Председник КСС Предраг Даниловић организовао је пријем за репрезентативце у Кући кошарке, сви су били пресрећни, видео сам понос у њиховим очима док су гледали фотографије генерација наше репрезентације које су освајале одличја и наших великих тренера. Видео сам да су поносни што су постали део историје српске репрезентативне кошарке. Мислим да је тај пријем био права ствар.

Да ли после шампионата остаје жал што на окупу нису били сви најбољи млади играчи наше земље, што никада нећемо сазнати да ли смо имали генерацију која је могла да парира неприкосновеним Шпанцима?

• Поред тога што Шпанија и Француска сјајно селектирају младе играче, што атлетске особине тих момака заиста изазивају дивљење, за њих је рецимо незамисливо да наступ у репрезентацији отказују најбољи играчи као што је то случај код нас. У разговорима са селекторима других репрезентација, када смо им предочили да се позиву у наш национални тим није одазвало пет – шест играча, они једноставно тај речник нису разумели. Одбијање играча да игра за младу репрезентацију код њих једноставно није опција. То је највећи проблем наше кошарке због којег тешко да ћемо икад моћи да тврдимо да смо кандидати за медаљу на неком такмичењу.Тим проблемом би требало да се баве и савез и тренери, да једном сви заједно седнемо за сто и да се та ситуација превазиђе.

Пратећи годинама уназад окупљања младих репрезентативаца за припреме за велика такмичења могло се приметити да одбијање позива у репрезентацију није случајност већ да је постало негативан тренд. Због чега мислите да се то дешава?

• Пре него што одговорим на то питање навео бих још један пример из шпанске репрезентације. Најкориснији играч Европског првенства до 18 година у Турској био је центар Изман Алманса, момак који има 17 година, и који је само 15 дана раније играо за Шпанију на Светском првенству за играче до 17 година, и такође био МВП. Он се најнормалније одазвао позиву селектора и једне и друге репрезентације. То је начин на који ја размишљам, начин на који васпитавам своју децу, како учим играче које тренирам. Знам да исто то раде и сви моји бивши саиграчи који су сада тренери или су на било који начин остали у кошарци. Желимо да наша деца играју за репрезентацију у било ком узрасту. Заиста не могу да схватим да неко откаже или не жели репрезентативну обавезу на првенству Европе или света. Проблем је комплексан и дубок, мислим да је, ипак, његов корен у васпитању и осећању припадности једној држави, химни, застави, репрезентацији, које се стиче пре свега код куће.

Почеле су припреме Вршца за нову сезону, екипу још увек комплетирате, какав ће бити састав тима?

• Пре свега желим да се захвалим управи клуба и Граду Вршцу. Заиста на сваком кораку добијам подршку. Разболео сам се прошле сезоне у незгодном тренутку и за мене и за клуб, управа је имала пуно разумевања, максимално ме испоштавала, сачекала да се опоравим и наставим са радом. Сада сам здрав, пун елана, желим да наставим са радом тамо где смо стали прошле године. Екипу смо селектирали на мало другачији начин, уследиле су промене које су биле неминовне, подмладили смо тим, имамо новајлије за које мислим да ће се добро уклопити. Успешно је обављен разговор са челницима Црвене звезде и очекујем да нам се ускоро прикључе репрезентативци из селекције до 18 година, Радаковић и Ђоковић. Успели смо да доведемо Николу Вујовића, изузетно квалитетног играча на позицији центра, променили смо играче на позицији плејмејкера, дошли су Шушић и Лазар Васић, од њих очекујем другачији начин игре него што смо имали прошле сезоне.

Ко је остао из прошлогодишњег састава?

• Словеначки интернационалац Жига Јурчек показао се као позитивна и добра особа и заслужио је да и даље носи дрес Вршца. Направили смо договор са Братиславом Јековићем, играчем изузетних људских особина и карактером, који ће највероватније бити нови капитен тима. Имаће мало другачију улогу него прошле сезоне, али изузетно сам задовољан што је остао са нама, мислим да ће му наредна сезона бити једна од бољих у Вршцу. Остали су још Тома Васиљевић, Слободан Јовановић, Стефан Агоч, наравно и млади Вршчани, Матеја Мајсторовић и Марко Дукић. Предстоји ми разговор са најбољим и најискуснијим играчем Вршца Милошем Димићем, покушаћу да му предочим шта очекујем од њега и шта он може да очекује од Вршца. Амбиције су да ове сезоне поправимо игру на страни, не сумњам да ћемо добро играти на домаћем терену, али у гостима морамо да остваримо већи број победа него прошле сезоне када смо славили само два пута.

Какав је план рада до почетка првенства?

• Током прве две недеље припрема радићемо у Вршцу где имамо изванредне услове за рад на стадиону и у Центру Миленијум.  У раду ће нам помоћи тренер Деђански, који ће са екипом обавити базични део припрема. Морам да кажем да у нову сезону улазимо без мог досадашњег првог асистента, Марка Лалића, са којим сам имао изузетно лепу сарадњу, али његова је одлука била да се пресели за Београд и желимо му сву срећу. За 14. септембар заказали смо прву припремну утакмицу са Војводином у Центру Миленијум, потом ћемо 16. и 17 септембра учествовати на турниру у Темишвару.